Европа у енергетском обручу. Може ли Србија остати изоловано острво са јефтиним гасом?
Србија је, пред сам истек кључног рока 30. септембра, успела да продужи гасни аранжман са Москвом. Грађани и привреда могу да одахну јер је обезбеђена цена од 318 евра, што је и до три пута јефтиније од онога што се тренутно плаћа на западу. Ипак, овај енергетски спас прате и озбиљни геополитички потреси. Какву зиму можемо да очекујемо када је реч о гасу и хоће ли се криза из ЕУ прелити на нашу земљу, разговарамо са Војиславом Вулетићем из Удружења за гас.
Европа улази у једну од најнеизвеснијих зима у последњих неколико година. Цене гаса на европским берзама поново дивљају и премашују
астрономске износе, док званични Брисел уводи ванредне мере штедње. Највећи терет ове ситуације подноси Немачка, чија се моћна индустрија, некада зависна од јефтиног руског енергента, сада бори са претњом од стагфлације и губитка глобалне конкурентности. Из Немачке се јавља Ненад Радичевић.
Просечна јулска нето плата у Србији износила је 121.346 динара, а подаци Републичког завода за статистику показују да су разлике по делатностима велике и у самим градовима. Која су системска решења за смањење платног јаза? Зашто жене, иако образованије, и даље примају мању плату? Ову су нека од питања за Ненада Јевтовића из Института за развој и иновације.
Тражимо објашњење шта се десило у близини војне базе Ферфорд у Великој Британији, коју америчка ратна авијација користи за нападе на Иран. У недељу су у близини базе ухапшена петорица мушкараца, због сумње да су починили кривична дела повезана са тероризмом. Сва петорица су, после саслушања, пуштени уз кауцију, саопштила је британска полиција. Претходно је Иран негирао умешаност у наводну заверу за напад на базу Ферфорд. Упркос пуштању осумњичених, амерички државни секретар Марко Рубио понавља став Вашингтона да су у инцидент биле умешане „руке страног актера“. Из Лондона се јавља наша Ивана Милорадовић.
Уредник и водитељ Николина Миљковић
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Славомир Мрожек: Ко је ко")
.jpg "Мајстори барока – Јохан Филип Кригер")
