Бекет
Шта је нама Бекет данас? Његов Годо нам се увукао у језик и мисли и ту остао као метафора. Знамо ли за шта тачно? И да ли нам је то уопште битно док стојимо под увек истим кривим дрветом и чекамо. Ево како је то видео Мајкл Колган, уметнички директор Гејт театра из Даблина, који је у том позоришту представио деветнаест Бекетових комада и неколико радио-драма; и све то поновио у Линколн Центру у Њујорку: "То су исти комади, али је публика другачија. Шездесетих година људи су излазили из позоришта питајући се ко је Годо. Данас никога није брига за Годоа. Шездесетих су се према Бекету односили са страхопоштовањем. Данас људи више не мисле да је он мрачан и неприступачан. Сада више видимо хумор у његовим комадима."
Гости из прошлости
Autor:
Уредник - Мирјана Блажић
"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]
Било му је немогуће да говори о својим делима. Једини контакт који је Бекет имао с њима био је онај унутрашњи и готово да му је био нејасан ефекат који она имају на читаоце и критичаре. Рекао је: "Век мас-медија, слике и звука, израз је наше немоћи. Прекомерност рађа отпор. Површна информација замењује суштину. Реакција на брбљање је или језичка уздржаност или ћутање."
Дакле, "ништа се ту не може" - уводна Владимирова реплика која ће ући у историју савременог театра. Ту је и друга скитница, Естрагон, и дрво, једно једино. Најпознатије као Ђакометијево, направљено за поставку „Годоа“ у париском Театру Одеон 1961. Бекет и Ђакомети сатима су стајали поред те скулптуре у уметниковом атељеу, дискутујући о томе где тачно треба да стоји сваки лист како би дрво изгледало савршено у другом чину. Ђакометију је оно изгледало или „превише као право дрво“ или „недовољно као дрво“, па су он и Бекет целу ноћ померали те листиће горе-доле док нису постигли прави степен стилизоване беде и егзистенцијалне огољености. Сматра се најпрепознатљивијом сценографијом минулог века.
За прво извођење Бекетовог најчувенијег комада дрво је направио од жице и папира редитељ представе Роже Блен, иначе једна од кључних фигура авангардног театра. Премијера која је ушла у историју била је 5. јануара 1953. године у малом париском авангардном позоришту Вавилон. Бекет није дошао. Многи гледаоци су отишли. Они који су остали проносили су глас о чудесности комада који се морао видети. Надаље, то је као нека болест коју свако мора да прележи.
"Ништа се не дешава. Нико не долази, нико не одлази. То је ужасно." Годоа чекамо и даље, а у "Госте из прошлости" доводимо Самјуела Бекета.
Глумац - Синиша Убовић
Музички уредник - Душан Ђукић
Аутор, уредник и наратор - Мирјана Блажић
Коментари