Најлепше српске беседе
Прве забележене беседе потичу из средњег века и везују се за имена Стефана Немање и његовог сина Растка, потоњег Светог Саве. После пропасти српске државе, на угарском сабору у Сегедину 1443. године, била је запажена беседа Ђурђа Бранковића.
Autor:
Бранка Селаковић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
За њу је један историчар написао да је "вешта и речита" и да је говорник "потпуно оправдао славу своје слаткоречивости". У 15. веку посебном вештином говорења истакао се Пахомије Логофет, познатији као Пахомије Серб.
После сеобе Срба, међу Србима с оне стране Саве и Дунава, у духовном беседништву истичу се: Хаџи-Кирил, митрополит будимски, звани Златоусти, Гаврил Стефановић Венцловић, Дионисије Новаковић, Вићентије Ракић и Јован Рајић.
Беседништво с краја 18. и почетка 19. века везује се за средњовековну реторику. "Истовремено оно се креће у оквирима барокног и класицистичко-рационалистичког манира. Код њих мисао и идеја стоје изнад орнаментике говора". Такве су биле беседе Доситеја Обрадовића, Саве Текелије, Венцловића...
Аутор Миља Милосављевић
_169x300 "Zeleni i crni list")
