Хумористичка емисија

Једна од чешћих и најгорих је корупција. На њу се навикавамо од малих ногу, ако не и пре. На корупцију почну да нас навикавају чим се родимо, али на руке ни случајно, да се не размазимо. Она долази знатно пре него што нам у четвртој години живота на некој свадби дају да пробамо мало пива из чепа, или из ракијске чашице.

Свака част алкохолу, али корупција је ипак наша нулта штетна навика.

Запитајте се… Каква сте ви то беба били, ако ваш отац није однео коверту доктору? И макар неки виски и бомбоњеру бабицама, да вас третирају бар мало боље од осталих вискија и бомбоњера? Ту постоји и један додатни проблем, поред овог. Ако сви будући родитељи донесу мито, како онда третирати неке мајке и њихове бебе боље од осталих? Једино да сортирају коверте по вредности, а виски по годишту, и да праве неке пондерисане ранг листе. Е па, извините, нису се они школовали да би се млатили са ексел табелама, а немају ни времена за то.

На крају, све се некако ипак сведе на осећај. Корупција је ту више као неки украс, као део фолклора.

Касније, када пођете у основну школу, ту се исто зна неки ред. Учитељице, бар у теорији, воле сву децу под‌једнако. Међутим, како не волети бар за мрвицу више оно дете које вам својим маленим ручицама донесе ваучер за викенд у спа центру? И како му не дати петицу? Можда не баш на истом часу, али на следећем сигурно.

И како очекујете да добијете посао ако не “частите” оног ко зна некога изнутра ко би могао да вам то мало “погура”? Па јесте ли ви пали с Марса? Ситуација подсећа на оно када радници крену да чупају неки пањ, па открију да је корење толико да са собом чупа и темеље околних кућа. Али, за разлику од случајева са дрвећем и кућама, ми немамо где да се преселимо. А није ни лако променити се.

Хммм, можда бисмо ми и почели да се одвикавамо од корупције, кад би неко то бар мало подмазао, ако ме разумете.

Аутор текста: Огњен Шестић

Музички сарадник: Петар Вукосављевић