Хаљина од звука - кројење

Министар пошта и телеграфа Петар Марковић, на захтев начелника Милана Ж. Ђорђевића од 19. септембра 1924. године, донео је следећу одлуку: „Да почев од 1. октобра Главна Радио-телеграфска станица Београд-Раковица даје концерте три пута недељно по један сат. У које ће сате и у које дане бити ови концерти, одређиваће потписати, према распореду осталих радио-телеграфских станица у Европи.“ И сад замислите ову слику: певачки хор, или музика, стане пред микрофон и отпочне да концертира. Звуци песме заталасају металну мембрану у микрофону, као прибогу и код микрофона у рогу код обичног телефонског апарата, и она, мембрана, у свима нијансама, покреће, вибрира и верно преноси боју гласа и све његове особине на апарате раковичке радио-станице, одакле их, помоћу јаке струје са високом учесталошћу, снажно баца преко високе антене у бесконачност….

Београдски крој:

Пре подне, 7. марта 1929, поред проба с грамофонским плочама, даван је и људски говор. Министарство пољопривреде и вода замолило је београдски Радио да уз своје пробе даје сваког дана извештаје о стању воде, како би у случају поплава, сви надлежни, и само становништво на време били обавештени о воденој опасности која предстоји. У маломе студију, који на својим вратима носи натпис Студио II, био је читан извештај о стању воде у нашим рекама. Тај студио, једна мала соба, обложена је нарочитом једном материјом, која се зове целотекс и има особину да не даје од‌јек. На средини студија – један сто са две столице, а на столу микрофон…

Свечани крој:

На свечаном отварању редовног емитовања програма Радио Београда из зграде Српске краљевске академије, 24. марта 1929. године, после министра пошта и телеграфа Косте Куманудија и председника београдске општине Милоша Савчића, говор је одржао и др Милан Стојадиновић, министар на расположењу и председник друштва „Радио“, који је између осталог казао: „У најтежим својим данима, године 1915. упознала је Србија радио. Једна станица у Нишу вршила је тада тешку дужност пуну части и одржавала је везу са савезницима. (…) Али данас имамо један свечан дан. У миру, у доба које не руши него ствара, пушта се у саобраћај усред Београда једна моћна емисиона радио-станица која неће давати извештаје о крвавоме ратовању као некад у Нишу, него која ће целом иностранству на далеко слати свакодневне другачије вести о нашој земљи. (…) Ми ово сматрамо само за почетак. Наша је жеља да поред радио-телефоније ускоро пређемо и на преношење слика, па чак и слика које се не само крећу, него и говоре.“

Народни крој:

„Драги Радио Београд! Е, стиже и тај дан! После литургије скупих моје сељаке, па у мој стан. Ја их позвах да седну а апарат отворих на таласној дужини 455. Тајац. Да би пријем што громкији био и звучник што гласније радио, дао сам прилично јак анодни напон, те се из апарата само слабо зујање струје чуло. Сељаци су ћутке седели и један на другога намигивали. Од‌једном, разлеже се крепко и јасно: „Радио Београд! Радио Београд!“ Моји сељаци разрогачише очи. Затим фанфара. А најзад, када отпоче химна, мојим сељацима отпадоше вилице и инстинктивно устадоше….

Прву емисију у циклусу „Хаљина од звука“, поводом стогодишњице Радио Београда, за „Госте из прошлости“ припремили и реализовали:

Аутор, уредник и водитељ – Мирјана Блажић

Глумац – Синиша Убовић