понедељак, 20.03.2023, 20:00 -> 11:07
štampajПремијера
Богдан Шупут, сликар
''...Као човек био је врло симпатичан… Носио је неку ведрину у себи, имао је нечег младалачког... без сенке несреће на себи'' – овако је о свом добром пријатељу, сликару и графичару Богдану Шупуту, сведочила наша велика ликовна уметница Љубица Цуца Сокић. Мало другачије видео га је колега по кичици, Пеђа Милосављевић. За њега је Шупут био: ''...човек који тражи лепоту и срећу ван своје личности… Судећи по његовом... често невеселом сликарству… показивао је, с времена на време, знаке сакривене меланхолије или, можда, извесно узнемирење и предосећање трагедије.. Живео је за сликарство... сањао је свој свет визија, један поредак ствари и појава, гледан из сивог угла... каткада као са дна реке.''
Миодраг Б. Протић види цео опус Богдана Шупута као борбу светлости и сенке, са јаким ''меланхоличним осећањем света'': ''Драмски напето, а у исто време некако тихо сагоревање у поднебљу сиве меланхолије и зелене резигнације – то је Богдан Шупут. Његова платна су мирна. Израз, форма његове уметности, немају у себи ничег патетичног. Али испод уздржаности и привидне мирноће овог гордог и отменог духа - каква пламена меланхолија, како потресна драма!''
Алекса Челебоновић као да одговара на речи Љубице Сокић, те о Шупуту овако пише: ''Он је могао у животу да буде ведар, да се шали и смеје, али у уметности, у одразу његовог дубљег Ја, он није могао да не одрази свет у коме је живео.''
У вечерашњој емисији чућемо причу о животу и ликовном стваралаштву Богдана Шупута.
Аутор емисије: Александра Јагодић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари