Чувене слике Народног музеја

Збирку стране уметности Народног музеја у Београду чини 1.100 сликарских и скулпторских дела, махом европских уметника, који су стварали у периоду од 14. до 20. века, а међу њима значајно место имају чувене слике, уља на платну, чија је вредност тешко процењива. То су слике Пабла Пикаса, Огиста Реноара, Клода Монеа, Пола Гогена, Камија Писароа и Пита Мондријана. Оне су наши данашњи Гости из прошлости:

Пикасова ГЛАВА ЖЕНЕ налази се у београдском Народном музеју од 1949. године и припада чувеној Збирци Ериха Шломовића. Њена вредност мери се милионима евра, иако би многи рекли и да је непроцењива, пре свега зато јер је важна и за историју уметности.

Све што је француски сликар и један од најистакнутијих импресиониста, Огист Реоноар макар пипнуо, баснословно кошта, а београдски Народни музеј има чак 76 његових радова, међу којима је највреднија КУПАЧИЦА из 1915. године, што је приближно време њеног настанка. Припада позном периоду његовог стваралаштва и на цени је међу колекционарима.

КАТЕДРАЛА У РУАНУ из 1892. године, позната и као "Ружичаста катедрала" у Народном музеју прича Монеову причу о светлости. Део је збирке од 20 слика катедрале које је сликао у различито доба дана и по различитом светлу, а ова сликана је у зору. Отуд на њој највише ружичасте, јер каква би зора била него као код Хомера - ружопрста.

Гогенова ТАХИЋАНКА је најзначајније и највеће од пет његових дела која су у поседу Народног музеја у Београду, од којих су четири из колекције Ериха Шломовића. Кнез Павле ју је, за свој музеј добио на поклон од свог пријатеља, француског колекционара, др Жоржа Виоа 1935. године, а њена вредност процењује се на двоцифрен износ у милионима евра.

Од свих својих слика, на Пети венецијански бијенале 1903. године, Писаро је послао ТРГ ФРАНЦУСКОГ ПОЗОРИШТА, зато што ју је сматрао својом најбољом сликом. У београдском Народном музеју налази се од 1930. године, као поклон чувене британске колекционарке леди Едит Честер Бити и њеног супруга. Вреди милионе евра.

КОМПОЗИЦИЈА II холандског сликара Пита Мондријана налази се у Народном музеју, тада Музеју савремене уметности кнеза Павла, као његовом делу, од октобра 1931. године, као дар Одбора за ширење холандске уметности у Југославији, који је обухватао 42 дела савремених холандских уметника. Иницијатор те вредне донације која је требало да зближи две земље, био је почасни генерални конзул Краљевине Југославије у Амстердаму, Корнелис Дирк Меренс. Намера Одбора била је да колекција прикаже главне токове и појаве у оној области њихове културе на коју су били нарочито поносни.

 

Аутор и уредник - Мирјана Блажић.

Глумац - Синиша Убовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње