Археолошко налазиште Благотин
У вечерашњој емисији говорићемо о археолошком налазишту Благотин. Пратићемо фазе археолошких радова, почев од 1989. до 1996, али и 1997. и 2003. године, када су ископавања привремено заустављена. Биће речи о нађеним остацима керамике, различитих алатки, амулета и свим оним што нам говори о том времену и животу неолитског човека.
Благотин припада раном неолиту и старчевачкој култури, као најстаријој на територији данашње Србије и неких околних области. То је време када се значајно мења економија и када почиње производња хране. До тада, људи су били ловци сакупљачи. Са доласком неолита они почињу да. се баве земљорадњом и сточарством , мењајући тако целокупан начин живота.
Посматран у оквиру раздобља у коме је настао за Благотин бисмо могли да кажемо да је у извесном смислу типично, а истовремено и атипично насеље у односу на остале локалитете тога периода. Оно што није необично за рани неолит је велики број стамбених објеката, земуница или полуземуница, укопаних станишта, која ће касније заменити наџемне куће. Посебност Благотина, међутим, је присуство неке врсте светог места, полуукопане структуре. Видљиви остаци олтарског простора, који је постојао кроз неколико слојева утврђених на Благотину, поткрепљивали су идеју да се вероватно ради о објекту култне или религијске намене.
О посебности овде пронађених предмета говори др Јасна Вуковић, доцент на одељењу за Археологију Филозофског факултета, која се годинама бавила овим археолошким налазиштем.
Аутор: Александра Јагодић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари