Како је срећа постала лична обавеза, а глобални производ?

Бити срећан чини се као ултимативни императив 21. века, пристигао на крилима победе и светске предоминације идеје неолибералног капитализма, без обзира на вид и интензитет њеног практиковања. И срећа је избачена на тржиште, које, пак, с друге стране, истински несрећни једва да занимају. Прецизније, несрећнима је подметнута срећа као производ који се може купити како би постали реклама за њега. Стара изрека "срећа је достижна", последњих двадесетак година попримила је потпуно други смисао. Опчињени, па и опседнути, инстант достизношћу среће, многи постају незадовољни количином исте коју примају или производе, па се међу психолозима раширио и нов појам, кованица "хепихондар", а маркетиншки и тржишни експерти одавно баратају изразом "индустрија среће".

Зашто нас терају да будемо искључиво срећни; како су остале, једнако људске, емоције постале непожељне; да ли силне књиге психолошке самопомоћи заиста једноставно дају рецепт за постизање среће; колико привид тог осећања, све лепе, сјајне, шарене фотографије здравих, дотераних, успешних и задовољних људи којима смо окружени у медијима додатно обесхрабрују оне који су схватили да је срећа стање, а не трагање и повремено досезање те да ли бисмо истински били срећнији када бисмо мало више мислили о срећи других, не само о својој - питања су за нашу гошћу Снежану Милутиновић, директорку Центра за примењену психологију Друштва психолога Србије.

У "Магазину на Првом" и о:

- судбини Меморијалног комплекса "Бошко Буха" на Јабуци код Пријепоља, посвећеног сећању на пионире и омладинце погинуле у Народноослободилачкој борби током Другог светског рата, пошто је држава, други пут у три године, под притиском стручне јавности и активиста, одустала од његове продаје у комерцијалне сврхе

- о безбедносној, педагошкој и етичкој димензији феномена богаћења малолетника путем друштвених мрежа и интернета уз сагласност родитеља;

- о штетности, последицама и саветима како се одрећи конзумације цигарета на овогодишњи Национални дан борбе против дуванског дима,

- а најављујемо и 4. Кинески фестивал светла у Београду и Новом Саду у сусрет прослави кинеске Нове године.

Са вама - Елизабета Арсеновић