"Моја маслина"
"Митолози маслину доживљавају као истакнут симбол мира, победе и славе, као дрво богиње Атине, верници као дар Божији који Он користи да своју моћ пренесе на изабране...
Трговци производе од маслине, укључујући ту и дрво, сматрају врло профитабилном робом.
Сликари је користе да би дочарали светло, топлоту, боје Медитерана; вајари, као погодан материјал из кога је могуће извући нарочит сјај и особену, топлу боју; песници с њом буде осећај спокоја, упорности, дуговечности...
Кувари без маслиновог уља неће ни да започну припрему рибе или неке салате.
Сељаци је доживљавају као сигурну тапију на земљиште, као тврдо обележје домовине, као сребрнолисну хранитељку - сетите се Софокла.
За агрономе је то пољопривредна култура, бојим се, понекад обичан живи аутомат.
За српске ратнике на Крфу те њихове зелене шљиве биле су заклон од зиме и сунца и често, веома често, надгробни споменик. За нас, њихове потомке, болно сећање на страдање.
Маслина је створила од мене поданика свог краљевства - земље ведрине, животне радости и сунца."
Овим речима из епилога књиге "Моја маслина" Радише Јанчића почиње вечерешња прича о маслинама професора ботанике на Фармацеутском факултету у Београду.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари