Париско искуство Саве Шумановића

Сава Шумановић је три пута боравио у Паризу о чему је и сам писао у аутобиографском тексту "Место предговора" за каталог велике изложбе коју је организовао и приредио 1939. године на Новом универзитету у Београду:

„Хоћу да вам опишем како сам радио слике које излажем и у каквим приликама сам живео за то време. После моје потпуно распродане изложбе, која је била септембра месеца 1928. Године, кренуо сам натраг у Париз, иако тешко душевно болестан. У Паризу сам живео од 1925, где сам имао свој атеље, све до мога обољења у месецу фебруару 1928. Тада је зимска париска грозница учинила да сам полудео, а предуслови, за моју болест били су: слаба дохрањеност, духовна премореност и неуспех у животу.

Читав мој живот у Паризу од 1925. била је оштра борба у себим самом, против жалости, сентиментализма, те сам радио слике у ведром тону, са веселим колоритом. Али све то није помогло, предживот је био толико ружан, толико огаван и жалостан, да је достајала једна јака грозница, па да сву моју „обрану" сруши. Дакле када сам се вратио у Париз 1928, хтео сам опет да се уредим за рад, као пре мога обољења."

 Ове  речи Саве Шумановића  послужиле су нам као увод за вечерашњу причу  др Јасне Јованов, o "Париском искуству Саве Шумановића" како је била насловљена и изложба у Спомен-збирци Павла Бељанског коју је конципирала и приредила 2013. године.

У емисији „Код два бела голуба", историчарка уметности осветлиће  нам  париске путеве Саве Шумановића на  основу којих се  градила једна јединствена сликарска поетика,  говориће о сликама које су тада настајале попут "Доручка на трави" и "Пијаног брода",   о животу сликара, чији је смисао проналазио у уметности коју је стварао.

Ауторка и уредница: Тамара Крстић

Музичка уредница: Радмила Дујаковић