уторак, 03. авг 2021, 20:00
Народни вођа Петар Кочић
„Петар Кочић се попут оног горског бреста и рукама и зубима тако чврсто ухватио за срж своје отаџбине, да га ни најгрознија бура ни непогода неће моћи истргнути из земље. Она бура покидаће само лишће горског бреста, али из оних жилица што су остале у земљи, избиће опет ново, свеже и здраво стабло.“ Овако 1907. године, у сарајевском књижевном часопису „Босанска вила“ о Кочићу пише данас заборављени књижевни и ликовни критичар Павле Лагарић. Пријатељ који му је на почетку помагао да пронађе свој ауторски глас , потом свој глас дизао кад год би писцу три збирке приповедака под заједничким насловом „С планине и испод планине“ бивала нанесена каква друштвена неправда. две године касније, 1909, написаће песму у прози „Зашто си ућутао, Петре Кочићу?“
Ова необична молба да се врати књижевности објављена је у „Босанској вили", скоро четири пуне године од Кочићевог повратка из Србије (када је отпуштен из српске државне службе збоф свох писања) у Сарајево где се потпуно посветио политичком и новинарском ангажману и престао да пише и објављује приповетке. И сȃм Јован Скерлић је те 1909. у једном писму саветовао Кочићу да се у потпуности поново посвети писању.
Аустроугарска је у то време већ била извршила анексију Босне и Херцеговине а Кочић је ипак одабрао да буде један од народних вођа у тешкој и дуготрајној борби која је захтевала целога човека.
Зато ћемо вечерашњи завршни део приче о Петру Кочићу посветити његовој слободарској мисији и времену које је провео по босанским казаматима и, пред сам крај живота, у Болници за с ума сишавше у окупираном Београду.
Аутор емисије: Вуле Журић
Музички уредник: Радмила Дујаковић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари