Петар Кочић
„Прислушај, путниче и намјерниче из далеке земље, туговања наша, и објави и огласи на све стране свијета, нека знаде све седам царевина црну муку нашу и црни живот. Ми свијетла дана немамо, ми мирне ноћи немамо!“
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Овим речима Петар Кочић завршава свој запис „Кмети" а ми вас позивамо да наредне две вечери у емисијама „Код два вела голуба" послушате причу о животу и трагичној судбини великог писца чија је „свака реченица узета из уста народних, а свака је служила некој идеји, у првом реду ослободилачкој мисли, ослобођењу националном, политичком и социјалном...", како је записао књижевни историчар Јован Кршић.
У првом делу наше приче о Кочићу, сазнаћемо како су прилике и околности одрастања у Босни, школовање у Бањалуци, Сарајеву и Београду, студирање у Бечу, утицали да из таквих мисли, осећања и реченица настану његова највећа дела (књиге приповедака „С планине и испод планине", драма „Јазавац пред судом" и песме), за која је Исидора Секулић записала да представљају „историју душа":
„Кажу људи који су Кочића ближе знали да је био приближно онако чулан како је своју планинску младеж приказивао у врсти прозних песама: да с пролећа „провичу" и јуре у гору да љубав нађу. И кажу ти исти људи да је Кочић био „врлетан" и „ћошкаст", пун ћуди, понекад локализовано каприциозан, понекад разоран, доста тежак човек.
Грађу за причу о Кочићевом животу и раду најчешће смо налазили у студији Тодора Крушевца посвећене великом писцу, али су нам добро послужили и чланци из старих бројева београдске „Политике" и часописа „Босанска вила".
Аутор емисије: Вуле Журић
Музички уредник: Радмила Дујаковић
Коментари