Rastuća trgovinska razmena između Moskve i Pekinga – ekonomski i bezbednosni imperativ

Razgovore ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga na dan otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu zapadni mediji propratili su vrlo pažljivo u svetlu događaja u i oko Ukrajine, s naglaskom na geopolitičkom značaju vojno-političkog partnerstva između Rusije i Kine.  

To partnerstvo, međutim, uključuje i vrlo važan ekonomski element, koji je tim više bitan što Moskvi prete oštre ekonomske sankcije, pri čemu je na nišanu posebno ruski izvoz prirodnog gasa u Evropsku uniju.

U razgovorima dva predsednika 4. februara postignut je dogovor da se konkretizuje ideja o povećanju ekonomske razmene dve zemlje na dvesta milijardi dolara godišnje do 2024, što je kao cilj postavljeno prilikom boravka kineskog predsednika u Rusiji 2019. radi učešća u radu Ekonomskog foruma u Sankt-Peterburgu. 

Obim trgovine između Rusije i Kine u 2019. bio je oko 110 milijardi dolara. Nakon blagog pada na oko 108 milijardi u prvoj godini epidemije, u 2021. porastao je značajno, na čak 146 milijardi. 

To se u velikoj meri može pripisati naglom skoku potražnje za prirodnim gasom u Kini u toj godini do koje je došlo zbog oporavka privrede nakon zauzdavanja epidemije i zbog nastojanja da se radi smanjivanja emisija štetnih gasova koji doprinose zagrevanju planete smanji oslanjanje na ugalj.

Ruski gas u Kinu teče kroz "Moć Sibira", gasovod od blizu 4.000 kilometara koji se završava u Vladivostoku i ima krak ka jugu, ka drugoj najvećoj ekonomiji sveta. On je pušten u rad 2019. i ima kapacitet od 61 milijarde kubika gasa godišnje, pri čemu je 38 milijardi projektovano za izvoz u Kinu. 

Rusi planiraju i izgradnju blizu 2.600 kilometara dugog gasovoda "Moć Sibira 2", čiji bi kapacitet trebalo da bude oko 50 milijardi kubika godišnje i bude gotovo isključivo namenjen snabdevanju Kine i Mongolije. 

Energetika na prvom mestu

Po saopštenju Ministarstva za ekonomski razvoj Ruske Federacije, dve zemlje sada planiraju da unaprede ekonomsku razmenu posebno u oblasti energetike, odnosno, tehnologija za razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarna energija i energija vetra, i za skladištenje struje, ali i da pojačaju saradnju u vezi sa nuklearnom i hidro energijom. Očekuju se i zajednička ulaganja u projekte vezane za korišćenje biomase i vodonika kao goriva.

Mediji u istočnoj Aziji, međutim, ističu da mada se Kina saglasila da kupi još jedan kontingent od, veruje se, 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji bi bio dopreman kroz "Moć Sibira 1" (koji još nije dostigao puni kapacitet), nije potpisan sporazum o investicijama u "Moć Sibira 2".

U najvećoj zemlji sveta mnogo se očekuje od budućih prodaja energenata kroz taj neizgrađeni gasovod, čiji bi terminal trebalo da bude u gustom industrijskom pojasu severno od Pekinga. On u uslovima kada Rusiji prete sankcije EU predstavlja arteriju od vitalnog ekonomskog značaja za Moskvu. 

Razlozi za odlaganje potpisivanja dogovora o investiciji u taj vrlo skupi projekat pre svega se vide u činjenici da zbog međunarodnih obaveza u smanjenju emisija ugljen dioksida koje je Kina nedavno preuzela, u toj zemlji predstoji mnogo investicija u nuklearnu i obnovljive energije, zbog čega se očekuje da će za otprilike dve decenije potražnja za prirodnim gasom u značajnoj meri pasti.

Takođe, veruje se i da Peking nije želeo da potpisivanjem ogromnog ugovora u trenutku kada vlada velika vojno-politička zategnutost u Ukrajini privuče novu bujicu kritika sa Zapada.   

Inače, u trgovini s Rusijom, Kina je poslednjih godina ostvarivala najveći prihod izvozom proizvoda električne, elektronske i mašinske industrije, a potom tekstila i plastike. 

Vodeći artikli u ruskom izvozu u najmnogoljudniju zemlju sveta su sirova i rafinisana nafta, prirodni gas, drvo i drvne prerađevine.

Kina je najveći ruski trgovinski partner, zemlja iz koje Rusija najviše uvozi i u koju najviše izvozi. Razmena Moskve s Pekingom je čak dva i po puta veća od one između Rusije i njenog drugog najvećeg spoljnotrgovinskog partnera Nemačke.

Mada je sa ukupno 535 milijardi dolara suficita u odnosu na inostranstvo Kina država s najboljim spoljnotrgovinskim saldom na svetu, Rusija je do sada uglavnom imala pozitivan trgovinski saldo s tom zemljom, zahvaljujući svojim bogatim prirodnim resursima. 

U situaciji kada su SAD uvele tarife na mnoge kineske proizvode i prete sankcijama protiv Rusije, uz stalni pritisak na svoje vojno-političke saveznike da smanje zavisnost od ekonomske razmene s te dve zemlje, dalje povećanje obima trgovine i tehnološke saradnje između Moskve i Pekinga po svom značaju prevazilazi polje ekonomiju i zadire u oblast bezbednosti.