Лимфна дренажа – чудотворни третман или тренд са друштвених мрежа: Шта каже медицина

Анатомија једног тренда

На платформама попут Тик-тока и Инстаграма појавила се читава ниша креатора садржаја, такозваних „лимфинфлуенсера“, који промовишу масажу лица и тела као универзални естетски лек против надутости и целулита.

У овим јутарњим и вечерњим рутинама најчешће се користи гва ша, традиционални кинески алат направљен од полудрагог камења, као и разни ролери и четке за суво четкање коже. Звезде друштвених мрежа тврде да ови алати стимулишу лимфну дренажу, смањују боре и чине лице визуелно мршавијим.

Иако је комерцијализација овог процеса новијег датума, модерну технику мануелне лимфне дренаже развили су још током тридесетих година прошлог века дански терапеут, доктор Емил Фодер и његова супруга Естрид. Њихов циљ је био ублажавање отока и стимулација лимфног тока код пацијената са здравственим проблемима.

Људски лимфни систем представља сложену мрежу која обухвата лимфну течност, судове, коштану срж, грудну жлезду, слезину и лимфне чворове.

Како објашњава Хиро Сувами, ванредни професор са Аустралијског центра за едукацију и истраживање лимфедема, овај систем има три основне функције.

Поред апсорпције хранљивих материја из танког црева, лимфни систем одржава равнотежу течности у телу и представља кључни део имунолошке одбране. Када нападачи уђу у организам, лимфни судови их транспортују до чворова где одбрамбене ћелије започињу борбу против инфекције.

Мит о детоксикацији и медицинска стварност

Последњих година постало је изузетно популарно веровање да здраве особе морају редовно да обављају детоксикацију организма путем специјализованих лимфних масажа. Међутим, лекари и стручњаци за лимфни систем, међу којима је и доктор Стенли Роксон са Универзитета Станфорд, истичу да овај систем није самостални орган за детоксикацију.

За неутрализацију и елиминацију токсина из тела примарно су задужени јетра и бубрези, уз подршку плућа и система за варење.

Када посматрамо драматичне промене у виду равнијег стомака или изражајнијих црта лица након масаже, медицински подаци показују да то није резултат трајног избацивања токсина нити губитка масних наслага.

Реч је о привременом померању међућелијске течности које обично траје између четири и шест сати. Са медицинског становишта, лимфна дренажа је заиста неопходна само код стања као што је лимфедем, хронична болест која настаје услед генетских грешака, хируршког уклањања лимфних чворова током лечења рака дојке или зрачне терапије.

Како заиста покренути лимфу

За разлику од крвотока који се ослања на срце као централну пумпу, лимфни систем нема сопствени мотор. Његов проток зависи искључиво од контракције скелетних мишића, дубоког дисања и свакодневног кретања тела.

Нил Белер, професор и шеф Јединице за истраживање лимфедема на аустралијском Универзитету Флиндерс, подсећа да је људско лице веома динамично због мишића задужених за мимику.

„Ручна лимфна дренажа може имати одређене предности, али нажалост има мало квалитетних клиничких студија које би јасно доказале да су те користи директна последица самог процеса масаже", напомиње Белер.

Додаје да адекватан притисак на лице и врат може побољшати проток крви и уклањање упалних материја, али упозорава да ношење уске одеће може створити непотребан притисак на лимфне судове и ометати природни ток течности.

Лекари напомињу да су редовна физичка активност и адекватна хидратација најприроднији начини за оптимално функционисање лимфног тока код здравих људи.

Скупи козметички алати свакако могу пружити тренутно естетско побољшање, али наука показује да кључ дугорочног здравља лимфног система лежи у здравом и активном начину живота који не захтева посебне третмане.