Британац пешке обишао свет – звршетак путовања дугог 28 година и 48.000 километара
Британски авантуриста Карл Башби сутра стиже у свој родни град Хал, чиме званично завршава путовање дуго скоро три деценије и више од 48.000 километара. Бивши падобранац је 1998. године кренуо из Чилеа са циљем да препешачи планету без коришћења икаквог превоза.
Своју „Експедицију Голијат“ започео је првог новембра 1998. године из места Пунта Аренас у Чилеу, са само пет стотина долара у џепу и два строга правила. Одлучио је да не користи никакав облик транспорта и да се не враћа у Велику Британију док не заврши цело путовање.
Током дугих година прешао је кроз двадесет девет земаља и пребродио неке од најопаснијих терена на планети, укључујући Даријенски пролаз и залеђени Берингов мореуз. Када су му геополитичке прилике блокирале пут кроз Иран, одлучио је да преплива Каспијско језеро, што је подухват који је трајао месец дана.
Последњу велику препреку савладао је у октобру, када је препливао, проводећи око двадесет сати у води пре него што је крочио на британско тло у Доверу.
На циљу у родном граду Халу чекају га тридесетшестогодишњи син Адам, дванаестогодишња унука коју никада није упознао, као и родитељи и браћа. Међу онима који су га дочекали по повратку у домовину нашао се и познати немачки редитељ Вернер Херцог, који тренутно снима документарни филм о овом јединственом подухвату.
Криза идентитета након испуњења мисије
Док преживљава последње километре вукући своја колица са опремом, педесетседмогодишњи Башби признаје да се плаши онога што долази након циља. Половину свог живота био је ловац на авантуре, због чега му сада прети криза идентитета јер се његова свакодневица радикално мења.
Американка Анђела Максвел, која му се придружила на последњој деоници кроз Енглеску, приметила је да ће му највише недостајати управо јасна мисија и страст коју је имао према самом циљу.
„Мораћу изнова да схватим ко сам. У чему је смисао свега овога? Свака ћелија мог бића сваког дана била је усмерена на ово што радим“, објашњава британски авантуриста.
Иако многи његов пут виде као романтичну потрагу за слободом, он истиче да је свакодневица на путу била испуњена пуким преживљавањем и рутинским обавезама. Од двадесет осам година колико је био одсутан од куће, само око петнаест је провео у активном ходању.
Остатак времена су му одузели проблеми са визама, пандемија вируса корона и недостатак средстава због светске финансијске кризе из 2008. године. Сада, када је авантура званично готова, Башби планира да се у потпуности посвети снимању документарних филмова и држању мотивационих предавања.
