Више жена умире од врућине, али биологија није главни узрок

Према подацима о морталитету из 35 земаља током врелог лета 2022. године у Европи, једна студија је открила 56 одсто више смртних случајева повезаних са врућином међу женама него међу мушкарцима.

Ово лето још није прошло, а према подацима Института „Роберт Кох“, Немачка је до средине јула забележила најсмртоноснију сезону врућина од 2016. године – са близу 9.800 смртних случајева повезаних са топлотом. И међу њима је више жена него мушкараца.

Институт „Роберт Кох“ приписује већи број смртних случајева међу женама чињеници да жене чине већи удео у најстаријим старосним групама.

Да ли хормони чине топлотне таласе опаснијим за жене

Међутим, медији акценат стављају на хормонално тумачење – женска тела једноставно нису опремљена за врућину – мање се зноје, имају више телесне масти, а прогестерон подиже базалну температуру тела.

Научници који проучавају утицај топлоте на људски организам кажу да је то углавном нетачно.

„Све у свему, студије обично показују тек незнатно већу осетљивост на топлоту код жена у поређењу са мушкарцима. То заправо није нарочито снажан показатељ“, каже Александра Шнајдер са института Хелмхолц у Минхену.

Мале разлике постоје: жене имају нижу стопу знојења, мању површину коже у односу на величину тела и распоређеност масти која утиче на терморегулацију. Хормони такође играју улогу, али неравномерно током живота.

Најугорженије: Старије жене са срчним обољењима

Шнајдер указује на једну специфичну групу: жене у постменопаузи, када кардиоваскуларни ризик расте. Старије жене са постојећим срчаним обољењима су, према њеним речима, вероватно у највећем ризику од свих.

Али чак ни у тим случајевима она не сматра да је биологија главни узрок већег броја смртних случајева током топлотног таласа.

„Животни услови и друштвено окружење у којем жене живе вероватно представљају још већи ризик од самих разлика у хормонском статусу.“

А шта је са трудницама

Тоби Миндел, професор на Универзитету Брок у Канади, који проучава екстремна окружења за људски организам, каже да је тај утицај биологије „преувеличан“.

Фактори који највише одређују како се особа носи са топлотним таласом, према Минделу, јесу старост, величина тела, кондиција и уобичајена физичка активност, а не биолошки пол.

Знојење је један од примера. Иако се жене мање зноје, то их не чини рањивијим јер оне то надокнађују на други начин.

„Оне шаљу проток крви у кожу, односно покрећу вазодилатацију, много боље него мушкарци“, објашњава Миндел, што значи да се њихови крвни судови шире ефикасније, преносећи топлоту на површину одакле може да испари.

Трудноћа, за коју многи претпостављају да мора бити опасна, још је један пример. „Како жена напредује кроз трудноћу, њено тело заправо постаје боље у подношењу топлоте“, каже Миндел.

Он повлачи јасну границу између физиологије и околности: постоје добри разлози да труднице не обављају тежак физички рад на отвореном током екстремних врућина. Али њихова тела нису разлог за то.

Ако разлика није физиолошка, одакле онда потиче

Лори Парсонс, истраживач са колеџа Ројал Халовеј Универзитета у Лондону, проучава како се топлотни стрес креће кроз глобалну економију – у грађевинарству, фабрикама одеће, пољопривреди, транспорту и уличној продаји.

У свим овим областима, како наводи, жене проводе 30 до 50 одсто више свог радног времена изнад прага топлотног стреса него мушкарци. У грађевинарству, када се пореде мушкарци и жене који обављају исти посао, та цифра расте на око 50 одсто.

У земљама попут Индије, Бангладеша или Камбоџе, жене чине огроман део физичке радне снаге на грађевини. Оне обично раде најтеже, базичне послове: мешају малтер, носе тешке џакове цемента и преносе цигле на глави по најгорем сунцу.

Разлози су, према његовим речима, структурне природе. Жене често носе више одеће за исти посао. Мушкарци су сигурнији у себе када траже паузе. Тамо где је рад мушкараца видно напоран, он се препознаје као ризик од топлоте и награђује се одмором. Са друге стране, рад жена је уједначенији, мање очигледно исцрпљујући и за њега нема таквог олакшања.

Парсонс то пореди са разликом између авионске несреће и изложености азбесту: једно је изненадна, видљива катастрофа, а друго је спора, стална штетност коју је лако превидети.

„Топлотни стрес код мушкараца обично је тај уочљивији ризик, где имате релативно видљиве моменте физичког напора којима се може управљати“, каже он. „Топлотни стрес код жена је стално присутан, али много мање видљив, јер нема те исте очигледне врхунце током радног дана.“

А када се смена заврши, додаје он, мушкарци се одмарају, док жене кувају, чисте и брину о деци.

Врућина такође смањује зараду. Парсонс наводи да су радници под топлотним стресом око 30 одсто мање продуктивни у сектору производње одеће, што је, како каже, најлакше квантификовати.

На формалним пословима, радници то надокнађују дужим радним временом током најтоплијег дела дана, што подстиче оно што он назива „зачараним кругом“ погоршања здравља и пада продуктивности. Самозапослени немају такву заштиту. За њих топлотни стрес једноставно значи мањи приход, што се временом одражава на целу породицу.

За Парсонса је полазна претпоставка погрешна. „Топлотни стрес није атмосферско стање“, закључује он. „То је друштвено стање које се дешава у одређеним атмосферским околностима.“