Да ли је клима неопходна – како се расхладити уз мањи рачун и без бола у леђима

Вентилатори су одличан начин да уштедите новац и енергију, каже др Никол Миранда, виши истраживач на Универзитету у Оксфорду.

Док клима-уређаји функционишу тако што хладе ваздух и исушују га, што захтева много енергије, вентилаторима је потребно знатно мање електричне енергије. Они покрећу ваздух око тела и тако помажу да се осећамо пријатније.

Како бисмо извукли максимум из ових уређаја, потребно је испробати различите начине њихове употребе. Сваки дом је другачији, а осећај пријатности је субјективан, напомиње Патриша Фабијан, професорка екологије на Универзитету у Бостону.

„Не постоји јединствено решење за све“, каже Фабијан.

Комбинујте вентилатор и клима-уређај

Ако имате исправан клима-уређај, вреди покушати да га подесите на вишу температуру и укључите вентилатор. Та комбинација могла би значајно да смањи потрошњу електричне енергије, а осећај расхлађености могао би да буде исти као када је клима подешена на најнижу температуру.

Оли Џеј, професор термалне физиологије на Универзитету у Сиднеју, указује на истраживања која показују да људи не примећују разлику када се хлађење вентилатором комбинује са клима-уређајем подешеним на вишу температуру, у поређењу са климатизацијом подешеном на веома ниску температуру без вентилатора.

„Осећали бисте се једнако расхлађено у просторији у којој је 26 степени Целзијуса са вентилатором, као у соби у којој је 22 степена са клима-уређајем без вентилатора“, наглашава професор Џеј.

Овај начин коришћења могао би да смањи оптерећење електричне мреже, што значи и мањи ризик од нестанка струје. Такође, могао би да помогне у смањењу емисије угљен-диоксида, јер велика потрошња енергије за хлађење додатно доприноси климатским променама.

„Када је веома вруће, људи би требало да користе вентилаторе заједно са клима-уређајем како би били безбедни, а и даље ће уштедети новац на рачуну за струју“, каже Стефано Скјавоне, професор архитектуре и инжењеринга на Универзитету Беркли.

Најефикаснији тип вентилатора

Када је реч о врстама вентилатора, избора има много, али бројни стручњаци сматрају да плафонски вентилатори немају праву конкуренцију – бар када је реч о ефикасности хлађења.

Ови уређаји потискују ваздух кроз читаву просторију и помажу у циркулацији топлог, устајалог ваздуха који се задржава при врху просторије, односно близу плафона.

„Веома су ефикасни“, истиче др Никол Миранда, напомињући да већина плафонских вентилатора потиче још из седамдесетих година прошлог века.

Ипак, савремени модели више не морају да изгледају старомодно – данас постоје бројни дизајни који се уклапају у различите стилове уређења дома.

Професор Стефано Скјавоне, који проучава ефикасност различитих типова вентилатора, наводи да између већине уређаја нема великих разлика када је реч о основном ефекту хлађења.

„Ако користите типичне вентилаторе нормалне величине, већина пружа мање-више исти ефекат хлађења“, каже он.

Ипак, преносиви вентилатори имају једну предност – неки модели раде на батерије, па могу бити корисни и у случају нестанка струје, за разлику од плафонских вентилатора који зависе од напајања.

Бољи ефекат расхлађивања постиже се и правилним усмеравањем ваздуха. Стручњаци саветују да вентилатор буде окренут ка деловима тела који нису покривени одећом, посебно ка торзу, јер ће тако струјање ваздуха највише допринети осећају свежине.

Мали вентилатори који могу да се носе око врата такође могу да допуне ефекат већих, стационарних уређаја.

Да би хлађење било најефикасније, вентилатор треба поставити тако да ваздух обухвата што већи део тела. Важно је обратити пажњу и на брзину рада.

„Када је подешен на највећу брзину, може да вам исуши очи“, упозорава Оли Џеј.

Већа брзина не значи увек и боље расхлађивање. Према речима стручњака, најбољи ефекат се често постиже на средњем подешавању, када је вентилатор удаљен око један метар од особе.

Расхлађивање само са вентилатором

Када напољу није изузетно вруће, можете искључити клима-уређај, отворити прозор на страни са које долази ветар и усмерити вентилатор тако да покреће ваздух ка вишим деловима просторије.

Овај приступ посебно добро функционише када се користе прозори на најхладнијој страни дома, јер ће ваздух који улази бити пријатнији. То је најчешће страна која је у сенци, можда у близини дрвећа или друге вегетације.

Ако око куће или зграде нема довољно природне хладовине, стручњаци саветују да се простор испред прозора озелени како би се смањила температура ваздуха који улази у дом.

„Пре свега, покушајте да повећате вегетацију испред прозора“, каже Халед Тарабеј, архитекта и ванредни професор одрживог дизајна на Америчком универзитету у Каиру.

Ако је могуће, додаје Тарабеј, испред прозора може се поставити фонтана са текућом водом или вентилатор који распршује воду, јер хладна магла може делимично да ублажи утицај високих температура.

Кад вентилатор више не помаже

Ако немате клима-уређај или није исправан, важно је знати када вентилатор више није ефикасан.

Када су спољашња и унутрашња температура изузетно високе, вентилатор може само да покреће врео ваздух и да не донесе жељено олакшање.

Према Агенцији за заштиту животне средине САД, та граница је око 32 степена Целзијуса.

Светска здравствена организација наводи 35 степени, док професор Оли Џеј сматра да здраве особе могу безбедно користити вентилатор и на вишим температурама – до око 38,8 степени, док је за старије особе са хроничним болестима та граница око 36,6 степени.

У таквим условима, боље је потражити расхлађен простор, попут јавних објеката са климатизацијом.

Експериментишите 

Стратегије за заштиту од врућина не би требало да се заснивају само на вентилаторима и клима-уређајима. Важно је засенчити прозоре изложене сунцу, редовно уносити довољно течности и прилагодити понашање високим температурама.

Када су температуре веома високе, може помоћи и ношење влажне одеће.

„Мокре мајице можете комбиновати са вентилаторима како бисте додатно побољшали њихову ефикасност“, наводи професор Џеј.

Стручњаци саветују да се испробају различити начини расхлађивања, јер не постоји једно решење које одговара свима. На осетљивост на топлоту утичу године, здравствено стање и друге индивидуалне карактеристике.

Посебно осетљиве групе су бебе, старије особе, труднице и људи са хроничним болестима, попут дијабетеса.

„Откријте шта вам највише одговара“, саветује професорка Патриша Фабијан.