субота, 01.08.2026, 20:55 -> 20:56
Извор: РТС, Science Alert
Да ли су менструални циклуси код једног броја жена заиста „полудели“ у јуну?
Хиљаде жена које имају менструацију током јуна пријављивале су кашњење, двоструке циклусе или изостанак менструације. Да ли је реч о посебном феномену или само утиску који су појачале друштвене мреже? Стручњаци упозоравају да за сада нема доказа о широј појави, али истичу да постоје разлози због којих ова тема заслужује пажњу.
Да ли сте ви, или неко кога познајете, током јуна имали менструацију која је каснила, дошла два пута или је у потпуности изостала? Ако јесте, нисте једини. На друштвеним мрежама хиљаде жена и особа које имају менструацију објављивале су да су током јуна имале необичне менструалне циклусе.
Неке су навеле да им је то био први пут у животу да су имали двоструку менструацију или да им је циклус каснио.
„Моја менструација касни први пут икада. Обично сам изузетно редовна и могу да погодим готово у сат када ће почети“, написала је једна корисница на Редиту.
Од соларних бакљи до климатских промена
Како је број оваквих објава растао, на друштвеним мрежама појавили су се бројни видео-снимци који су необичне менструалне циклусе повезивали са соларним бакљама, обуставом рада Великог хадронског сударача, астрологијом или феминистичким мистицизмом.
Поједини су овај тренд описивали као енергетски помак, појаву „колективне материце“ или као доказ да „матријархална свест... постаје доминантна сила која покреће одлуке на овој планети“.
Други су спекулисали да су топлотни таласи у Европи и Северној Америци, који су довели до хиљада смртних случајева и обољења повезаних са врућином, могли да утичу на менструалне циклусе.
„Наравно, интернет обожава теорије завере“, навела је једна корисница Тик-Тока и додала: „Али ја ћу бити та која ће вам распршити илузије. Ово није епизода Доктора Хуа. Ово су климатске промене.“
Да ли је заиста постојао јунски тренд?
Друштвене мреже појачавају теме којима се корисници већ баве, па без података на нивоу целе популације није могуће утврдити да ли интернет тренд одражава стварну појаву или је последица алгоритама.
„Извештаји са друштвених мрежа нису подаци“, рекао је Гидеон Мајеровиц-Кац, епидемиолог са Универзитета Вулонгонг, за Сајенс алерт.
„Сваког месеца постоје жене које имају нередовне менструације, али ако то постане вирално, одједном сви видимо више таквих објава, иако се у стварности ништа није променило", додао је. Навео је и да је могуће и да су апликације за праћење менструалног циклуса намерно подстакле интересовање за ову тему као маркетиншки потез.
Неколико налога повезаних са апликацијом Муса објавило је видео-снимке у којима су позивали људе да подигну руку ако су током јуна имали необичан менструални циклус.
Стрес као могуће објашњење
Беверли Воленховен, репродуктивни ендокринолог и специјалиста за лечење неплодности у здравственој установи Монаш хелт у Мелбурну, у почетку је сматрала да је реч о „некој виралној Тик-Ток причи“.
„Али када сам мало размислила, све заиста може зависити од тога коликом је стресу неко изложен“, рекла је Воленховенова.
Према њеним речима, недавни топлотни таласи могли би да представљају стресни фактор за људе који нису навикли на такве услове, што би могло да доведе до неправилности у менструалном циклусу.
„То је могуће. Да ли имамо доказе за то? Немамо", каже она.
Подсетила је да менструални циклуси могу постати нередовни или привремено изостати услед јаког стреса, као што су завршни школски испити, развод, сезонска депресија, неконтролисана хронична болест, психолошка траума на радном месту, анорексија или интензивно вежбање.
Према њеним речима, организам у условима стреса настоји да штеди енергију, а један од начина је смањење вероватноће трудноће кроз поремећај или привремени престанак менструалног циклуса. „Људско тело има невероватне одбрамбене механизме“, рекла је Воленховен.
Какву улогу имају животна средина и климатске промене?
„Животна средина има изненађујуће снажан утицај на менструално здравље“, рекла је Нигат Ариф, лекар опште праксе из Уједињеног Краљевства и ауторка књиге о менструацији.
Према њеним речима, новија истраживања указују на то да дуготрајна изложеност загађеном ваздуху може да наруши рад ендокриног система и да је повезана са нередовним и дужим менструалним циклусима.
„Токсини из животне средине, укључујући хемикалије које нарушавају рад ендокриног система, а потичу из пластике, пестицида и индустријских загађивача, могу да опонашају или блокирају деловање хормона, мењајући време циклуса, па чак и узраст у којем почиње прва менструација“, рекла је Арифова.
Навела је да климатске промене доносе топлотне таласе и екстремне временске прилике, које могу изазвати стрес и повећати ниво кортизола, што доводи до поремећаја у функционисању осовине хипоталамус–хипофиза–јајници.
Последица тога могу бити изостанак менструације, обилније крварење и погоршање стања као што су синдром полицистичних јајника (који се сада означава скраћеницом ПМОС) и ендометриоза.
Шта кажу апликације за праћење менструалног циклуса?
Да би се утврдило да ли је током јуна заиста дошло до промене менструалних циклуса на нивоу популације, неопходна је „пажљива статистичка анализа“, али је такво истраживање „апсолутно могуће“, рекла је Аманда Шеа, главна научна директорка апликације за праћење менструалног циклуса Клу.
Она је истакла да друштвене мреже могу створити привид постојања образаца, јер људи много чешће објављују када им се догоди нешто неочекивано него када је менструални циклус уобичајен.
„Али је исто тако сасвим могуће да људи заиста уочавају стварну појаву“, рекла је Шеа и нвела: „Када хиљаде људи независно једни од других пријављују слична искуства, вреди обратити пажњу".
Подсетила је да су климатске промене и екстремне врућине већ препознате као претња репродуктивном здрављу, као и да постоје бројни докази који повезују изложеност високим температурама са неповољним исходима трудноће, нарочито превременим порођајима и другим компликацијама код мајке и новорођенчета.
„Студије на животињама такође указују да топлотни стрес може нарушити функцију јајника, развој фоликула и квалитет јајних ћелија“, рекла је Шеа и нагласила:„Друштвене мреже не могу заменити научне доказе, али могу да представљају почетни сигнал и подстрек да се нова истраживања ставе међу приоритете".
Коментари