Валунзи и промене расположења – зашто се симптоми перименопаузе погрешно дијагностикују

Просечна старост уласка у менопаузу, или период живота жене у којем репродуктивни хормони опадају и менструални циклус престаје, је 51 година. Перименопауза може да почне седам до 10 година раније.

Жене које још увек имају редован циклус почињу да имају симптоме као што су несаница, таласи врућине (валунзи) и промене расположења у касним тридесетим и раним четрдесетим. Ово значајно утиче на све аспекте живота, од каријере до породичних обавеза. Стопа развода је знатно виша у овој старосној категорији, а перименопауза је по мишљењу стручњака фактор који значајно доприноси овом тренду.

Међутим лекари често не препознају у потпуности узрок ових симптома, већ најчешће женама око средине четрдесетих некритички преписују антидепресиве. Многима ова врста терапије помаже, али није довољна када је у питању лечење симптома перименопаузе, нити утиче на хормоналну флуктуацију.

Који су уобичајени симптоми перименопаузе

Симптоми менопаузе могу се појавити много раније него што се мисли.

„Када је жена у перименопаузи, јајници и даље раде, али не на онај уобичајен, веома предвидив начин као раније. Шаљу мало естрогена и не добијају одговор који желе, па шаљу још више”, објашњава др Британи Килер, гинеколог, стручњак за менопаузу. Ово може довести до изостанка овулације у неким месецима или два пута у другим.

Симптоми су различити од особе до особе, али углавном укључују промене расположења и нередовне циклусе као што су краћи, лакши циклуси или тежи, дужи циклуси. Валови врућине и ноћно знојење се такође могу јавити уочи менструације. Несаница је такође врло честа. Можда није тешко заспати, али је тешко мирно спавати током ноћи.

Перименопауза је клинички дефинисана седмодневном варијансом менструалног циклуса и обично траје четири године. У питању је постепена промена, али флуктуације у функцији јајника могу почети много пре тог нивоа варијансе.

Ова хормонска дисрегулација доводи до бројних симптома промене расположења, ПМС траје много дуже што је жена старија. Јавља се анксиозност, депресија, несаница и когнитивни проблеми, пре свега проблеми са памћењем.

Што су хормоналне промене веће, то је већи ризик од депресије. Ове озбиљне флуктуације у хормонима се такође појављују у предменструалном дисфоричном поремећају и током трудноће и после порођаја. Али када се уђе у менопаузу ризик од депресије се смањује.

Како лечите симптоме током перименопаузе

Докторка Келер напомиње да је проблеме у менопаузи једноставније третирати него у перименопаузи, јер у менопаузи хормонсска терапија надокнађује оно што јајници више не производе – прогестерон и естроген – који опадају током менопаузе. Ова терапија може да помогне у ублажавању симптома као што су таласи врућине, ноћно знојење, магла у мозгу, сувоћа вагине и промене расположења. Такође смањује ризик од срчаних обољења, остеопорозе, дијабетеса и деменције.

Али супституциона хормонска терапија није довољна за жене у перименупаузи јер је потребно подржати слузницу материце како би се спречила нестална крварења узрокована флуктуирајућим хормонима, а појединим женама је и даље потребна контрацепција.

„Контрацептивне пилуле су заправо одличне за жене које имају симптоме перименопаузе, посебно флуктуације расположења, јер ће пилуле за контролу рађања потиснути овулацију“, наводи докторка Килер, а јајници више неће покушавати да изазивају менструални циклус.

Али нису све жене кандидати за хормонске третмане, посебно оне које су имале срчани удар или проблеме са крвним угрушцима. Терапија треба да буде индивидуализована.

Истраживања су показала да антидепресиви могу бити ефикасни када су у питању емоционални симптоми перименопаузе. Једна студија из 2011. показала је да су, на пример, лек против анксиозности и антидепресив и хормонска терапија заједно помогли код таласа врућине, ноћног знојења, квалитета сна и квалитета живота. Антидепресиви су још увек прва линија за депресију и перименопаузу, али за жене које имају депресију отпорну на лечење или веома тешку депресију, била би потребна и хормонска терапија

Међутим, хормонска терапија, контрацептивне пилуле и антидепресиви нису свемогући.

„Уколико не бринете добро о себи – квалитетно се храните, довољно одмарате и уредно спавате, вежбате – нећете имати толико користи од терапије колико очекујете”, истиче др Килер. Препоручују се вежбе снаге за жене у тридесетим, за оне у перименопаузи и менупаузи јер успоравају губитак мишићне масе и опадању здравља костију током менопаузе.

Репродуктивно здравље, посебно у погледу перименопаузе и менопаузе, није искључиво одговорност гинеколога. Не могу сви лекари да се специјализирају за све, али би требало да препознају симптоме перименопаузе и да знају где да упуте пацијенткиње, пре свега ендокринологу, па чак и ортопеду.

„Ова транзиција утиче на све органске системе, тако да сви лекари, било које специјалности, имају одговорност, да барем препознају симптоме, чак и ако нису задужени да их контролишу“, закључује др Британи Килер.