Зашто старе кухињске крпе боље упијају воду од нових

Постоји необичан ритуал у многим кухињама: занемарујемо потпуно нову, беспрекорну крпу која виси на дршци рерне и уместо ње посежемо за оном старом, изношеном и помало посивелом, која стоји у фиоци.

Сви знамо да та стара крпа боље брише посуђе, иако већина не зна зашто. То делује нелогично – зар нова, тек купљена крпа не би требало да буде ефикаснија од оне која је већ добро истрошена?

Ипак, инстинктивно и даље бирамо стару, похабану крпу. То није само кухињско сујеверје. Постоји научно објашњење зашто кухињске крпе временом постају ефикасније. Разумевање тог процеса могло би да промени начин на који гледате на сав текстил у свом дому.

Наука о упијању

Кухињске крпе најчешће се праве од памука или лана, материјала који су изабрани управо зато што су њихова природна целулозна влакна хигроскопна, односно природно привлаче и задржавају воду. Међутим, врста влакана није једини фактор који одређује колико ће крпа добро упијати воду. Њена способност упијања зависи од сложеног међудејства влакана, нити, структуре тканине и поступака обраде током производње.

Текстил упија и задржава воду на два кључна места: унутар саме структуре влакана и у просторима између влакана и нити. Због тога је структура тканине веома важна.

Узмимо за пример пешкире за купање. Када сте последњи пут користили потпуно гладак и веома танак пешкир? Они су углавном направљени од фротира, чије бројне ситне петље значајно повећавају површину тканине. Захваљујући томе, вода се лако упија и капиларним путем продире у унутрашњост материјала.

Кухињске крпе постоје у различитим врстама ткања: платненом, кепер, саћастом и фротирском. Крпе са платненим ткањем – оне које често имају штампане шаре – имају глатку површину, идеалну за прецизно наношење мотива.

Ткање које изгледом подсећа на пчелиње саће, има рељефну структуру која га чини посебно ефикасним. Као и код фротира, таква структура повећава површину контакта и побољшава способност упијања воде.

Зашто су старе крпе ефикасније

Постоје три главна разлога због којих стара кухињска крпа боље обавља свој посао од нове.

Силиконски премази

Многи нови текстилни производи прекривени су силиконским премазом који их чини мекшим на додир и отпорнијим на гужвање, што је пожељно приликом продаје. Међутим, такав премаз има и недостатак – често је хидрофобан, односно одбија воду. Због тога нова кухињска крпа може бити прекривена танким слојем који спречава упијање влаге.

Решење је једноставно: нову кухињску крпу увек оперите у топлој води пре прве употребе.

Утицај прања

Тканине пролазе кроз значајне промене током првих неколико прања, обично током првих шест циклуса. Током производње, било да су ткане или плетене, нити се држе под затезањем. Прањем долази до њиховог опуштања, што се назива „релаксационо скупљање“, при чему се материјал враћа у своје природно стање. У текстилној индустрији скупљање до пет одсто сматра се прихватљивим.

Ту ствари постају занимљиве. Иако се димензије кухињске крпе благо смање, њена маса остаје иста. То значи да тканина постаје дебља и гушћа. Код крпа са саћастим ткањем, скупљање додатно наглашава тродимензионалну структуру, повећава површину контакта и побољшава упијање воде. Исти ефекат уочен је и код фротирских пешкира.

Старење тканине

Поновљено прање и сушење изазивају ситне промене на површини тканине које, парадоксално, побољшавају њене особине. Ситна влакна постепено се подижу на површину, па тканина добија мекши, помало „длакав“ изглед.

Насупрот томе, веома глатка крпа није нарочито упијајућа јер вода тешко кваси њену површину. Чак може да се задржава у облику капљица због великог контактног угла између воде и глатке површине.

Како прања временом извлаче све више влакана на површину, тканина постаје храпавија. Контактни угао се смањује, па вода лакше натапа материјал и брже се упија. Крпе са саћастим ткањем, захваљујући својој природно неравној површини, већ од почетка имају повољнији контактни угао и зато су упијајуће.

Укратко, прањем површина тканине постаје текстуриранија, што постепено повећава њену способност упијања.

Не важи само за кухињске крпе

Главна поука ове приче није везана само за кухињске крпе, већ за начин на који посматрамо текстил уопште.

Осећај удобности који нам пружају омиљени пешкири, кухињске крпе или постељина након што су добро „разрађени“ није само ствар навике или носталгије. После бројних прања, многи текстилни производи заиста постају квалитетнији – ослобађају се фабричких премаза и враћају својој природној структури.

Зато, пре него што баците старе кухињске крпе и замените их новима, сетите се да су њихове похабане ивице и избледеле шаре доказ месеци употребе током којих су постајале све ефикасније.

А када купујете нов текстил за домаћинство, одвојите време да га бар једном оперете пре употребе како бисте уклонили остатке фабричких премаза који се још увек могу налазити на тканини.