Да ли је Кина већ победила у технолошкој трци 21. века

„У ери вештачке интелигенције, где су подаци 'нафта', Кина је нова Саудијска Арабија“ – тврди технолошки визионар и инвеститор Каи-Фу Ли.

Ако се процене овог визионара, који је са позиције шефа Гугла у Кини и оснивача фонда Sinovation Ventures, деценијама из прве руке пратио успон технолошких гиганта, испоставе као тачне, вештачка интелигенција ће у наредним годинама променити свет и глобалну економију више него интернет.

Са око 70 одсто светске производње паметних телефона, готово 90 процената тржишта комерцијалних дронова и 75 одсто производње свих електричних аутомобила на свету, Кина је данас један од кључних покретача глобалне технолошке индустрије. Сваке године региструју стотине хиљада патената и улажу огромна средства у истраживање и развој.

Зато сам прешао пут дуг више од 8.000 км и стигао у Шенжен, срце кинеске високотехнолошке индустије – не да видим само нове уређаје, већ да покушам да разумем како настаје један од највећих технолошких успона савременог света.

Шенжен – град у којем је будућност већ стигла

Шенжен многи називају кинеском Силицијумском долином. Међутим, његова највећа вредност не огледа се само у великим технолошким компаније које су овде настале, попут 'DjI' или 'Хуавеја', већ у екосистему у којем универзитети, истраживачки центри, стартапи и индустрија заједно развијају нове технологије.

Зато се у овом граду можда и најбоље може сагледати стратешки приступ Кине у настојању да постане технолошка сила број један.

Пре нешто више од четири деценије, Шенжен је био рибарско место са неколико десетина хиљада становника. Данас је то један од најмодернијих градова на свету, са више од 17 милиона људи и седиштем неких од највећих технолошких компанија. Његов развој постао је симбол кинеских економских реформи.

Шенжен није постао технолошки центар случајно. Кинеске власти су га још осамдесетих година прошлог века прогласиле првом Специјалном економском зоном, отварајући врата инвестицијама, иновацијама и приватном предузетништву.

Довољно је неколико минута шетње Шенженом да постане јасно зашто се овај град сматра симболом кинеског успона. На улицама су роботаксији без возача, док изнад глава становника дронови достављају храну за неколико минута.

Оно што је у многим деловима света још увек пилот-пројекат или визија будућности, овде је део свакодневице.

Колико Кина улаже у развој рачунарских технологија показује и нови суперкомпјутер 'LineShine', смештен управо у Шенжену. Први пут после готово деценије, кинески систем заузео је прво место на светској ТОП500 листи најбржих суперкомпјутера, надмашивши америчку конкуренцију. Кинези се хвале тиме што користи искључиво домаће процесоре.

Зашто је Шенжен постао кинеска Силицијумска долина

Да бих боље разумео шта стоји иза кинеског технолошког успона, у пословном дистрикту Футијан састајем се са Данијелом. Школовао се и радио у Кини и Европи, и управо због тог искуства може да упореди два различита приступа развоју технологије и објасни шта је Кину довело у сам врх глобалне технолошке трке.

„Град је познат по иновацијама и технологији. Овде су седишта бројних технолошких гиганата, попут Huaweija и DJI-ја, али и великог броја других компанија из области високих технологија. Пре свега, овде је изузетно развијен ланац снабдевања. Ако сте технолошка компанија, готово све што вам је потребно – од компоненти до партнера – можете пронаћи на једном месту. Други разлог је развијена инфраструктура. Метро, јавни превоз и читав градски систем омогућавају да се људи и роба брзо крећу, што је веома важно за развој индустрије“, објашњава Данијел.

У граду тренутно послује више од 30 једнорога (компанија чија вредност прелази милијарду долара). Како Кина и сам град Шенжен помажу стартапима?

„Шенжен је уједно веома отворен град. Као једна од првих специјалних економских зона у Кини, добио је снажну подршку државе кроз подстицаје за развој компанија, посебно у областима чипова, интернета и високих технологија. У Шенжену постоји и познати слоган: „Једном Шенжен, заувек Шенжен.“ Он одражава дух града који је отворен за људе из свих крајева Кине и света. Управо та отвореност, заједно са талентованим људима, развијеном инфраструктуром и подршком иновацијама, учинила је да Шенжен постане оно што је данас – један од најважнијих технолошких центара на свету“, додаје Данијел.

Дуго је ознака Made in China (Направљено у Кини) била синоним за масовну производњу. Међутим, последњих година Кина мења своју улогу у глобалној економији. Све више улаже у истраживање, развој и вештачку интелигенцију, са циљем да свет упозна и ознаку Designed in China (Дизајнирано у Кини).

'Хуавејев' град за инжењере и пут ка технолошкој независности

Управо зато сам се упутио у Донгуан, град удаљен око 200 километара од Шенжена. Ту се налази Хуавејев истраживачко-развојни кампус – цео град где хиљаде инжењера развијају нове технологије.

Приступ овом комплексу могућ је искључиво уз посебне дозволе, због чега ретки имају прилику да завире иза његових врата. На више од 120 хектара простиру се лабораторије, развојни центри и стамбени објекти за смештај инжењера и њихових породица.

Донгуан је град који можда није толико познат туристима, али јесте инжењерима. Овде се налази један од највећих истраживачких кампуса на свету. Свакога дана, више од 30.000 стручњака овде развија технологије које ће тек за неколико година стићи до корисника широм света.

После америчких санкција уведених 2019. године, 'Хуавеј' је управо у кампусу у Донгуану окупио више од 2.000 инжењера како би развио сопствени оперативни систем и започео пут ка потпуној технолошкој независности.

Кампус је изграђен по узору на европске градове. Комплекс је подељен на 12 тематских целина инспирисаних Оксфордом, Паризом, Вероном, Брижом, и другим европским градовима.

Идеја је била да се споје историјска архитектура, природа и модерно радно окружење, како би инжењери имали простор који подстиче креативност и иновације.

На вештачком језеру налази се чак и реплика Карловог моста из Прага, а међу статуама историјских личности своје место добио је и Никола Тесла.

Чонгћинг – мегаград у којем вештачка интелигенција управља свакодневицом

Да бих се уверио како технологије развијене у кинеским лабораторијама функционишу у свакодневном животу крећем у један од највећих кинеских мегалополиса. Чонгћинг – град са више од 32 милиона становника, највећи је у Кини и један од највећих на свету.

Небодери, аутопутеви на неколико нивоа, метро који пролази кроз зграде и паметна инфраструктура учинили су га симболом кинеског технолошког напретка. Ако негде може да се тестира колико технологија мења живот људи, онда је то управо овде.

У граду ове величине технологија је неопходност. Вештачка интелигенција користи се за управљање саобраћајем, камере и сензори прате проток возила у реалном времену, док дигиталне услуге омогућавају грађанима да већину административних послова завршен путем мобилног телефона.

У граду са више од 32 милиона становника гужве су свакодневица и један од највећих изазова. Медицинске узорке између болничких кампуса овде превозе дронови. На земљи, логистику преузимају роботи који разносе лекове и лабораторијске узорке, док возила без возача превозе пацијенте и медицинско особље.

„Пројекат дрона и робота за логистику у болницама покренут је 2024. године. Раније ове године, увели смо услуге путовања без возача покретањем медицинске руте без возача – попуњавајући празнину у превозу пацијената и особља између кампуса. То је такође прва болничка медицинска рута без возача у Кини те врсте“, наводи Киу Ли, Секретар партије Болнице Јонгчуан у Чонгћингу.

Метро који пролази кроз зграду као симбол кинеског инжењерства

Метро на линији два који пролази кроз стамбену зграду на шестом спрату, одавно је прерастао своју основну функцију и постао један од симбола Чонгћинга, али и кинеског инжењерског напретка.

Сваког дана овде долазе хиљаде туриста како би направили фотографију која је постала вирални хит – уз помоћ различитих перспектива изгледа као да „гутају воз“ који пролази кроз зграду. Тако је једно несвакидашње технолошко решење постало и једна од најпознатијих туристичких атракција у Кини.

„Многи градови имају метро, али овај је апсолутно јединствен у свету. То је подземна железница која пролази кроз стамбену зграду, а то знам јер смо је већ видели на интернету, а и наш туристички водич нам је препоручио“, каже један туриста из Сингапура.

Захваљујући специјалним гуменим изолаторима и ваздушним јастуцима, ниво буке и вибрација унутар станова износи око 60 децибела што је слично буци коју прави машина за прање судова. Наизглед необична туристичка атракција заправо је показатељ филозофије на којој Кина гради свој технолошки развој.

Технолошка трка Пекинга и Вашингтона

Инжењерско умеће попут овог из Чонгћинга Кина не чува за себе. Оно је једно од њених најјачих геополитичких „оружја“ – „жива реклама" за извоз кинеске технологије у Азију, Африку и делове Европе.

Када су се у мају 2026. године у Пекингу сусрели Доналд Трамп и Си Ђинпинг, сцене са аеродрома и из Велике дворане народа подсећале су на повратак у неку врсту хладноратовског позоришта високог бизниса.

Трамп у Пекинг није повео само класичне дипломате, већ је председнички „боинг 747“ испунио са седамнаест најмоћнијих америчких извршних директора – од Спејс Екса и Епла, Илона Маска и Тим Кука, до директора највредније компаније на света – Нвидије.

Трговински вашар уместо технолошког помирења – укратко би се могли описати мајски разговори у Пекингу.

Вашингтон је дошао по старе, добро познате политичке победе – пласман пољопривредних производа (соје и говедине) и стабилизацију ланаца снабдевања ретким минералима. Кључна питања попут контроле извоза полупроводника, чипова високих перформанси и заједничког оквира за управљање вештачком интелигенцијом остављена су по страни.

Америчка делегација је покушала да изнуди уступке, али је Си Ђинпинг још једном демонстрирао кинеску стратешку смиреност, настојећи да остатку света стави до знања да Кина више није држава која покушава да сустигне Запад.

Може ли Кина да постави светске технолошке стандарде

Прича о возу који не буди станаре док им пролази кроз дневну собу престаје да буде само прича о инфраструктури – она можда и постаје кључ за разумевање Кине у 21. века.

Када САД уводи санкције Кини, блокира приступ најнапреднијим микрочиповима и поставља трговинске баријере, он заправо покушава да уради оно што су географија и пренасељеност већ урадили Чонгћингу: да јој постави непремостив зид.

Али историја показује да кинески апарат најбоље функционише управо под притиском – ако не могу да купе западни силицијум, створиће свој, ако не могу да користе туђе оперативне системе, програмираће сопствене.

Остатак света стоји пред јасним избором: или ће стандарде Кине прихватити, или ће морати да пронађе начин да их надмаши.