Деца и забрана коришћења друштвених мрежа – да ли би "аустралијски модел" успео у Србији

Забрана друштвених мрежа за децу у Аустралији и њен утицај на ментално здравље постали су важна тема јавних расправа. Најчешће коришћене платформе међу децом су Јутјуб, који користи 68 одсто њих, затим Тик-ток, који користи око трећине, и Снепчет са 19 одсто корисника.

Посебно је занимљив податак да више од половине деце, чак 54 одсто, користи налоге својих родитеља. Сопствени налог има 36 одсто деце, иако по годинама то не би смела. Од деце која имају свој налог, 77 одсто њих га је направило уз помоћ родитеља.

Најзаступљеније платформе су: Инстаграм, Фејсбук, Икс, Снепчет и Тик-ток.

За неке од њих можда многи нису ни чули, али млади их сигурно имају на својим телефонима. Све те платформе забрањене су деци млађој од 16 година у Аустралији. У међувремену, и Европски парламент је великом већином одобрио предлог који позива на увођење исте такве забране.

Први утисци из Аустралије после забране

„Премијер Аустралије је био тај који је највише инсистирао на увођењу ове забране. Данас је изјавио да му се родитељи жале како деца осмишљавају начине да заобиђу нове мере. Истовремено, неке апликације користе чак и банковне рачуне ради верификације година. Дакле, свака апликација примењује другачији метод провере узраста. Међутим, у систему је могућа грешка од једне до три године“, каже за РТС Нина Марковић Кхазе, политиколог из Аустралије.

Она наводи да ће казне за платформе бити велике, чак до 49 милиона аустралијских долара, што износи око 30 милиона америчких долара, али да постоји простор да се оне прилагоде новим правилима. Иако је закон већ ступио на снагу, држава омогућава прелазни период за адаптацију. Поједина деца нису ни могла да покрену апликацију на свом телефону, у зависности од тога како су је регистровала и да ли су унела своје стварне године.

Гостујући у Београдској хроници, др Марија Дабетић са Института за ментално здравље и Емина Љајић Бековић, координаторка Националног центра за безбедност деце на интернету, објасниле су како изгледа зависност од друштвених мрежа и како би деца могла да реагују на овакву забрану.

Одвикавање од мобилног телефона

„Као и када је у питању свака зависност, прва забрана и први прекид конзумирања тих садржаја доводи до излива беса, негодовања и револта, а тек касније наступају неке друге, хроничније реакције“, рекла је др Марија Дабетић.

Поставља се питање: да ли заиста можемо да очекујемо да ће деца након забране мање користити телефон и да ће се вратити ономе што ми памтимо из свог детињства – игрању, дружењу и сличним активностима? Да ли је то уопште могуће?

„Како да не. Када деци понудите адекватан, нормалан, здрав и користан садржај, то им свакако значи. У овом случају је Влада једноставно одлучила да постави границе и да преузме ствари у своје руке. Живело се и пре друштвених мрежа, живи се и са ограниченим начином њиховог коришћења“, објаснила је др Дабетић.

До сада смо и сами имали ограничења – деца нису смела да користе друштвене мреже, али су им родитељи помагали да отварају налоге.

„Пре свега, ми нисмо имали праву забрану. Код нас је и даље 13 година доња старосна граница. Забрана, поготово она каква је уведена у Аустралији, једна је ствар. Многе европске државе већ су донеле своје законе – у Француској је граница 15 година, у Шпанији 14, у Грчкој такође постоји нови закон. Међутим, сама забрана не даје резултате. Да бисмо их постигли, односно да бисмо смањили ризике по безбедност деце на интернету, неопходна је комбинација различитих мера“, напомиње Емина Љајић Бековић.

Прецизира да су на располагању мере које држава мора да спроведе – закони и њихова примена. Поред тога, потребно је обезбедити реалну верификацију узраста, односно то како ће друштвена мрежа проверити да ли дете има 13 или 15 година.

„Али, с друге стране, ангажовање родитеља, односно едукација родитеља, више је него потребна. Закон је само технички оквир. Ако породица не ради на својим капацитетима и на поверењу, ако дете, када му се нешто деси, не оде најпре родитељу, онда ништа нисмо постигли“, упозорава Емина Љајић Бековић.

Последице коришћења друштвених мрежа пре 16. године

„Деца не смеју да буду препуштена сама себи. Када данас питате децу: 'Како ћете без друштвених мрежа?', сигурно им неће бити лако. Али када им се понуди други, адекватан избор, они га прихвате, што потврђују и истраживања", објаснила је Емина Љајић Бековић.

Прошле године реч године била је brain rot. Ове године доминира израз rage bait – изазивање агресије преко друштвених мрежа како би се корисник дуже задржао на платформи.

Али, поставља се питање које су опасности по развој мозга ако се друштвене мреже користе у узрасту испод 16 година.

„Поред опасности које смо већ поменули – изложености деце неадекватним садржајима – ту је и опасност по ментално здравље, и то по различите његове сегменте. Један од њих су когнитивни домени: пажња, памћење, размишљање, решавање проблема. Други сегмент су поремећаји расположења, као што су анксиозност и депресија. Трећа област тиче се социјалних контаката. Деца све мање имају развијене социјалне вештине, управо због начина живота који подразумева превише времена на мрежама“, истакла је докторка Дабетић.

До каквих су закључака дошли? Докторка наглашава да се на основу рађених истраживања дошло до закључака да је први и основни проблем  нарушена концентрација и да деца нису у стању да се усредсреде, да дуже одрже пажњу, нити да се посвете решавању неког проблема – већ само „скролују“. Њихов мозак је престимулисан. То су кратки, брзи садржаји, брзе смене слика, интензивне боје, музика, и они више не могу да осете задовољство у неким нормалним, здравим стварима које би требало да им пријају.

Координаторка Љајић Бековић је нагласила да сама забрана није довољна, већ да су неопходне и алтернативе.

Које су то алтернативе

„Пре свега, држава јесте препознала проблем злоупотребе друштвених мрежа и интернета уопште. Основан је Национални контакт центар за безбедност деце на интернету и успостављен је бесплатан број 19833, на коме може да се пријави дигитално насиље, али и да се добије савет или информација. Друга страна рада Центра, не мање важна, чак мислим и важнија, јесте превенција, односно едукација ученика и родитеља. То је нешто што је више него потребно“, истакла је Емина Љајић Бековић.

Наглашава да је неопходно појачати едукацију родитеља и њихову дигиталну писменост, јер су данашња деца често дигитално вештија од својих родитеља. „Родитељи не знају где су им деца, шта раде, с ким разговарају, с ким четују“, додаје она.

„Светска здравствена организација, односно Међународна класификација болести, већ је препознала дуготрајну употребу видео-игара као зависност и уврстила је у дијагностичке категорије. Дакле, имамо нову дијагнозу у Међународној класификацији болести. Пojам интернета и друштвених мрежа је шири од овог уског сегмента, али то је пут“, објаснила је др Марија Дабетић из Института за ментално здравље.

„Држава треба да доноси законе, и заиста све државе треба то да раде, јер се јасно препознаје колико је штетан утицај друштвених мрежа, и када је у питању вршњачко насиље, и када је у питању педофилија, и многе друге опасности. Али закон није једина мера. Уз ангажовање родитеља и уз пребацивање дела одговорности на приватне компаније које су власнице друштвених мрежа, могу да се постигну резултати“, нагласила је Емина Љајић Бековић, координаторка Националног центра за безбедност деце на интернету.