Извештај о Поглављу 27: Добар или делимичан ниво усклађености са правним тековинама ЕУ, недостаје примена закона

Иако је усвојен Закон о заштити ваздуха, он не решава кључне узроке загађења, а загађен ваздух је даље један од највећих здравствених ризика за грађане Србије.

„Један од проблема што се годишњи извештаји агенције који су једини званични верификовани и на основу којих локалне самоуправе праве планове квалитета ваздуха се објављују са великим закашњењем. Оно што је пракса показала да се загађивачи врло ретко кажњавају или када се кажњавају, онда им се онда им се прописују привредни преступи уместо кривичних, јер су они много блажи и дозвољавају им да наставе да раде уз плаћање неке симболичне казне", рекла је Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе.

Када је реч о управљању отпадом, и даље постоји потреба за увођењем система проширене одговорности за одређене токове отпада, у складу са начелом „загађивач плаћа”. Расте број дивљих депонија а и пожара на њима.

„Оно што је евидентно јесте да је Европска комисија приметила да смо имали озбиљних проблема са санитарним депонијом Дубоко, која је нажалост затворена и која је после огромних инвестиција, милионских, оставила на цедилу 360.000 становника који данас немају у суштини адекватан систем за управљање отпадом; 2.171 пожар имали смо током 2024. године по званичним подацијама МУП-а, што значи да је свакога дана у просеку шест пожара на депонијама било у Србији, што је проузроковало изузетно значајно загађење. Ово је пораст од скоро 50 одсто у односу на 2023. годину", каже Игор Јездимировић из „Инжењера заштите животне средине".

Повећана је површине заштићених подручја на 9,34 одсто територије Србије.

Управљачи заштићених подручја сусрећу се са огромним проблемима. Почев од тога да су планска документа нижег реда нису саглашена са актом о проглашењу, преко статуса и положаја чувара заштићених подручја до система финансирања који још увек није напређен, неадекватан и наравно недовољан за оно чиме се управљачи суочавају.

„Још увек Србија нема функционалан систем климатске политике. Донегде имамо законе, имамо стратегије, тај део је мање више завршен и усвојен. Међутим, фале нам подзаконска акта. Постоји недостатак и што се тиче саме имплементације мера. Оне су неефикасне и врло споре, а имамо проблем и са извештавањем обзиром да је тај систем успостављен али не до краја", каже Ивана Јовчић из Центра за унапређење животне средине.

Србија треба да убрза усвајање новог закона о водама у складу са правним тековинама ЕУ, као и закона о води за пиће. Један од приоритета је изградња и одржавање постројења за третман отпадних вода. И даље су изазови бесправна сеча и неадекватно управљање приватним шумама.