Хијалуронски филери су прошлост – у моди су инјекције од рибље сперме
Нови тренд у естетској медицини је убризгавање ситних фрагмената ДНК, познатим као полинуклеотиди, који су екстраховани из сперме пастрмке или лососа. Занимљиво је да је наша ДНК прилично слична рибљој, тако да ћелије коже подстичу на акцију да производе више колагена и еластина, два протеина која су витална за одржавање структурног интегритета наше коже.
Полинуклеотиди се рекламирају као следеће велико „чудо“ у нези коже и брзо добијају на популарности након што је неколико познатих личности отворено говорило о својим „третманима лица спермом лососа“.
Раније ове године, музичарка Чарли XCX је обавестила својих девет милиона пратилаца на Инстаграму да сматра да су „филери сада прошлост“ и објаснила да је прешла на полинуклеотиде, који су „попут дубоких витамина“, преноси Би-Би-Си.
Ким и Клои Кардашијан су такође наводно ватрене обожаватељке ових третмана, а када су је питали о њеној рутини неге коже у недавној епизоди емисије Џими Кимел Лајв, Џенифер Анистон је одговорила: „Зар немам прелепу кожу лососа?“.
Да ли полинуклеотиди доносе револуцију у негу коже
Мада их компаније рекламирају као производ који изазива „ефекат Бенџамина Батона“, алудирајући на филм из 2008. године Необични случај Бенџамина Батона, где Бред Пит игра човека који стари уназад – од старца до бебе, такав ефекат је веома мало вероватан и вероватно би био прилично узнемирујући.
Међутим, по мишљењу стручњака полинуклеотиди утиру пут када је у питању регенеративна нега коже.
Мали, али све већи број истраживања и клиничких испитивања указује да убризгавање полинуклеотида може да подмлади кожу, не само чинећи је здравијом већ и потенцијално смањујући фине линије, боре и ожиљке.
Али ово такође долази са прилично високом ценом. Једна сеанса инјекција полинуклеотида може коштати од 250 до 550 евра – и препоручују се три такве ињекције током неколико недеља.
Након тога, клинике обично саветују да је потребно надопуњавати инјекције сваких шест до девет месеци како би се одржао изглед.
Утисци ипак помешани
Популарност полинуклеотида је букнула у последњих 18 месеци, мада су утисци клијената помешани. Половина примећује огромну разлику, док половина и не види баш тако велику промену, мада им кожа изгледа затегнутије и свеже.
Све већи број студија сматра да је то безбедан и ефикасан третман, он је још увек релативно нов и неки стручњаци упозоравају да би његова популарност могла да занемари реч науке.
Стручњаци напомињу да иако знамо да нуклеотиди играју важну улогу у нашем телу – они су градивни блокови наше ДНК за почетак – да ли ће убризгавање ДНК лососа, исечени на мале комадиће, у наша лица функционисати једнако добро као наши сопствени нуклеотиди.
Неопходна веродостојна научна потврда
Нема довољно добрих и убедљивих података, тако да је неопходно бар још неколиго година спроводити велике, веродостојне студије које ће показати безбедност и ефикасност.
Убризгавање полинуклеотида може да изазове нежељене ефекате – попут црвенила, отока и модрица, али они су обично привремени. У неким случајевима, људи могу имати алергијску реакцију или, ако се полинуклеотиди не убризгавају правилно, постоје дугорочни ризици, попут пигментације коже и инфекција.
Полинуклеотиди се широко користе широм Велике Британије. Регистровани су као медицински препарат код Агенције за здравље и регулацију лекова (MHRA), али нису регулисани као лекови.
Нису одобрени од стране британског еквивалента у САД, Америчке агенције за храну и лекове (FDA).
Ештон Колинс, директор организације „Сејв фејс“, која се залаже за бољу регулацију козметичке индустрије и која води регистар клиника у Великој Британији који је одобрила влада, каже да се полинуклеотиди генерално сматрају безбедним третманом када их примењује медицински обучен стручњак и да је бренд полинуклеотида који се користе од реномиране компаније.
„Али појављују се производи који долазе на тржиште, а нису правилно тестирани, то је забрињавајуће.“
Др Софи Шотер, председница Британског колеџа за естетску медицину, се слаже, мада их нуди својим клијентима који желе природан изглед и желе потенцијално да инвестирају дугорочно.
„Полинуклеотиди као третман нису панацеја. Постоји много других третмана који могу да ураде слично и научно су поткрепљенији“, напомиње др Шотер, и додаје да не постоји третман који ће деловати на свакога, јер сви различито реагујемо и то није увек предвидљиво.
Коментари