Да ли се Шпанија бори као Дон Кихот да заустави померање сата

Шпанија ће поново покушати да предложи да се у Европској унији укине померање казаљки од 2026. године. Како је истакао шпански премијер Педро Санчез, то је „застарела пракса" која „више не пружа уштеду енергије" и „изазива нелагодност и негативне ефекте по здравље".

У свим анкетама спроведеним у Шпанији и целој Европи, већина је против летњег и зимског рачунања времена, напоменуо је Санчез. Међутим у изјавама премијера није јасно коју од временских зона би задржала Шпанија. 

Летње рачунање времена завршава се предстојећег викенда, у ноћи између 25. и 26. октобра, када ће се казаљке померити за један сат уназад.

Грађани Европске уније су се још 2018. године изјаснили да су за укидање промене времена – више од 80 одсто од 4,6 милиона учесника анкете изјаснило се позитивно. И Европски парламент је великом већином подржао предлог. Али још увек се чека одобрење 27 држава чланица Европске уније које од 2018. године уопште нису разматрале тај предлог.

Специфична позиција Шпаније

Шпанија је користила Гриничко средње време пре Другог светског рата (осим на Канарским острвима). Међутим, временска зона је промењена у средњоевропско време 1940. године и остала је таква од тада, што значи да ниједан део Шпаније не користи „природну“ временску зону на коју би указивао географски положај према систему координисаних временских зона.

На пример, у Ла Коруњи на северозападу Шпаније, за време солистиција, лети сунце излази у 6.53, а залази у 22.19, а требало би да буде 5.53 и 21.19, а зими излазак сунца је у 9.03, а залазак у 18.01, док би требало да буде 8.03 и 17.01.

Године 1940, Франсиско Франко је променио временску зону за један сат унапред у ноћи између 16. и 17. марта 1940. године. Ово је постало трајно 1942. године како би се ускладило са Европом коју је окупирала Немачка. У то време се сматрало да је то привремена ратна одлука која ће бити опозвана неколико година касније, али до опозива никада није дошло.

Неколико западноевропских земаља, поред Шпаније, укључујући Француску, Белгију и Холандију, остало је на немачком времену после рата.

Неприродан дневни ритам

Неки активисти сматрају да неусклађеност са соларним временом у Шпанији узрокује неприродни дневни распоред њеним становницима. Верују да релативно касни изласци и заласци сунца померају просечан дан Шпанаца касније него што би иначе био, и да би повратак у првобитну временску зону помогао у повећању продуктивности и бољем уравнотежењу породичног и радног ритма.

Међутим, има и научника, попут Хорхеа Мире са Универзитета у Сантијаго де Компостели, који се противе промени временске зоне јер ће се почетак радног дана померити за један сат уназад како би се ускладио са соларним временом, што неће резултирати нето ефектом на дужи рок. Плаше се поремећаја на краћи рок док се Шпанци аклиматизују на гриничко време.

У Галицији, најзападнијем региону копнене Шпаније, разлика између званичног локалног времена и средњег соларног времена је око два и по сата током летњег рачунања времена. Било је политичких притиска да се званично време промени тако да, као у Португалу, буде један сат испред зонског стандардног времена.

То би подразумевало прелазак на Западноевропско време, као у Португалији, са којим дели исту географску дужину. На пример, у Вигу (који се налази 35 временских минута западно од Гринича) подне је око 13:40, а залазак сунца је око 21:15 по локалном времену, док је на Менорки (једном од Балеарских острва) залазак сунца око 20.20.

Шпанија се граничи са четири земље: Португалом, Француском, Андором и Мароком; као и са британском прекоморском територијом Гибралтар. Пошто Португал, за разлику од Шпаније, користи Западноевропско време (UTC±00:00 и +01:00 током лета), сатове је потребно подесити један сат раније након преласка границе из Шпаније у Португал.

Када смо почели да померамо сат

Сезонско померање сата први пут је уведено у Европи током Првог светског рата у покушају да се уштеди угаљ, али је напуштено након завршетка сукоба. Слично размишљање подстакло је већину земаља да поново уведе ову шему током Другог светског рата и као одговор на глобалну нафтну кризу седамдесетих.

Године 1980. тадашња Европска заједница је издала своју прву директиву о зимском и летњем рачунању времена како би осигурале да све чланице поштују праксу и да прелазе на исто време, два пута годишње. Тренутна правила ЕУ, која су на снази од 2001. године, налажу да земље чланице ЕУ померају своје сатове унапред један сат у један сат ујутро последње недеље у марту и враћају их један сат уназад последње недеље у октобру.