Има љубави и у позним годинама

Стево Стојаковић је из Сиска, а Нада Фибишан из Панчева. Заједнички живот у дому их је толико зближио да су почели да живе у истој соби.

Пре осам година почели су да се друже у заједничким просторијама са осталим корисницима, а сада се не раздвајају и не могу једно без другог.

„Са њим ми је супер. Лепо се слажемо и брзо смо нашли заједнички језик, често кад нешто помислим и он каже да је мислио исто“, прича Нада Фибишан, корисница Геронтолошког дома у Панчеву.

Стево Стојаковић истиче да је су им највише помогле комшије: „Седели смо у ходнику и ја сам тако нешто замислио и она је то приметила“.

Бранко Пурић и Олга Симић кажу да су им много лепши дани откад су заједно. Веома су активни, највише воле да шетају и дневно пређу и до шест километара, а увече се одмарају уз друштвене игре.

„Неки пут играмо карте. Једино што се не слажемо – она је звездаш, а ја партизановац. Неки пут се и посвађамо, али после три сата ето је трчи код мене“, објашњава Бранко, корисник Геронтолошког дома у Панчеву.

„Све што ми треба он иде и купи, а ја поспремим собу“, наводи Олга.

Љубав у позним годинама је и велики изазов за запослене у Геронтолошком дому, јер морају помно да прате све промене емоција код својих корисника.

„Љубав у позним годинама је, гледајући њих, најлепше што су доживели. Она представља неки вид мира и спокоја из разлога што се у тим годинама мењају приоритети, а свакако и врста задовољства“, истакла је Тања Лукић, директорка Геронтолошког центра у Панчеву.

Велика подршка запослених и разумевање свима који су у Геронтолошком дому је веома важна, а када се пронађе сродна душа лакше се може започети и нови живот.