Брак из интереса не из љубави – шта нам говоре филмови „Спој из снова“ и „Анора“

„Брак је пословни договор и одувек је био.“ Тако каже Луси, коју игра Дакота Џонсон, елитна проводаџија са Менхетна у другом филму Селин Сонг, Спој из снова (Materialists).

Луси можда јесте модерна жена, али њен свет језиво подсећа на брачну пијацу из времена Џејн Остин. За Луси и њене клијенте, општеприхваћена је истина да самцу који поседује велико богатство мора бити потребна жена. Или боље речено, „висококвалификована жена“, како би Луси то неиронично рекла.

Спој из снова нас наглавачке убацује у свет где је одабир партнера чисто финансијски подухват; где се глупе идеје о љубави не само игноришу, већ се сматрају ирелевантним; где жене морају да бирају страст или практичност, пише колумниста Гардијана.

Ако све ово звучи помало архаично или чак назадно, то је зато што јесте. И Сонгова то зна. На крају крајева, она често наводи Џејн Остин, посебно Гордост и предрасуде, као једну од својих највећих инспирација за филм: „Каква је невероватна фантазија Гордост и предрасуде, јер је у тој причи љубав вашег живота такође одговор на све ваше практичне проблеме“, рекла је у интервјуу за портал Керзон.

Баш као што је овогодишња победница у номинацији за најбољи филм Анора била општеприхваћена као анти – Згодна жена због тога што је преокренула фантазију о богатом момку који се заљубљује у сексуалну радницу и избављује је из сиромаштва, Спој из снова функционише као нека врста анти – Гордост и предрасуде.

Како Сонгова примећује, вољени роман Џејн Остин нуди сличну фантазију: да би мушкарац кога волите могао бити и одговор на ваше практичне финансијске проблеме.

У филму Спој из снова, као и у филму Анора, фантазија се не одвија у потпуности. Не да је Луси довољно наивна да то очекује. Не, ова хероина је саздана од практичности и разума. „Умрећу сама или ћу се удати за богатог човека“, каже она са резигнацијом на почетку филма.

Овај пословни приступ љубави не долази само из њеног посла: њу је у прошлости опекла страствена љубав: њен бивши дечко Џон је тридесетседмогодишњи конобар који, упркос томе што има лице Криса Еванса, изгледа не може да успе као глумац.

Она добија прилику за брак из снова када упозна Харија, изузетно богатог момка који делује довољно фино и има стан од 12 милиона долара. Он је, како завидно каже њен колега, „једнорог“. Ово је још један неочекивани одјек Аноре – када Ани, сексуална радница која тражи излаз из сиромаштва, упознаје и удаје се за богатог младог Руса, Вању, а њен колега, такође завидан, подсмешљиво каже: „Ох, уловила си свог кита“.

Сваку од ових обрнутих фантазија покрећу хероине које су апсолутно незаинтересоване за романсу. То означава нову територију. Чак и у време Џејн Остин, хероине су се држале фантазије о љубави са партнером упркос практичним реалностима свог времена.

И одатле смо напредовали. Ране ексцентричне романтичне комедије из тридесетих и четрдесетих донеле су нам тврдоглаве хероине, док су филмске романсе из осамдесетих и деведесетих биле препуне „запослених девојака“ које су биле независне, самодовољне жене.

Сада, изгледа, улазимо у нову еру коју дефинишу хероине које отворено и поносно проглашавају своју жељу за финансијски поузданом партнером – еру младих жена које су одустале од љубави.

Фасцинантно је да се ово одвија и у стварном свету. За генерацију младих хетеросексуалних жена, „једнорог“ или „кит“ се сматрају крајњом наградом.

„Гледам Спој из снова када пропаганда сиромашних победи и Луси изабере пропалог тридесетседмогодишњег сиромашног глумца уместо богатог, вољеног Харија који би јој дао свет на длану“, стоји у једном коментару на Тик-току испод видеа, који је добио преко 22.000 позитивних реакција.

„Нећу насести на пропаганду сиромашних, она се много мучила“, написала је друга – што је такође добило више од 22.000 позитивних реакција.

Младе жене такође поново процењују одређене женске ликове који су некада били осуђиванe због свог практичног приступа љубави. Мередит Блејк, среброљубива негативка из филма Замка за родитеље из 1998. године, која прети да стане на пут правој љубави, сада има нову групу младих обожаватељки које мисле да је она заправо била „икона“.

„Сазревање је схватање да је Мередит једноставно знала шта заслужује и да се не би задовољила са мање“ – један од коментара са Тик-тока.

 Затим, ту је и све већа идолизација Ејми Марч, оријентисане на новац, коју је покренула адаптација Малих жена Грете Гервиг из 2019. Гервиг је мотивацију лика изразила речима: „Не седите ту и не говорите ми да брак није пословни уговор, јер јесте. Можда није за вас, али за мене свакако јесте.“

Али Мале жене и Гордост и предрасуде су написане пре много година када су жене често заиста морале добро да се удају да би побегле из немаштине. Зашто ово сада одјекује код младих жена? Зар нисмо кренули даље? Зар деценије феминизма нису биле намењене да нас извуку из ове зависности од мушкараца и брака? Зашто Луси и Ани, и, чини се, десетине хиљада младих жена на Тик-току, размишљају и делују као да су ликови у викторијанском роману? Другим речима, шта се дешава?

Селин Сонг има неке претпоставке. „Мислим да то има много везе са тим колико су дубоко разорени наши економски системи, посебно у САД“, рекла је у недавном интервјуу за Гардијан. „Као што смо коначно схватили, амерички сан није остварив. Не можете прескочити своју класу. Али који је један од ретких начина да и даље можете прескочити своју класу? Па, брак.“

Све је то прилично хладно и депримирајуће. Срећом, иако ови филмови можда одражавају праву, помало узнемирујућу културну промену, они пркосе филозофији да је романса само пословни договор. Они се залажу за љубав.

Луси проналази свог „једнорога“, а Ани добија свог „кита“ – али свака „љубавна“ прича завршава се разочарањем. Луси мора да се суочи са чињеницом да јој је заправо потребно мало љубави у животу – чак и ако то значи да неће ићи у лепе ресторане.

И Ани се суочава са стварношћу да је Вања не воли нити је поштује довољно да би се залагао за њихов брак када његови родитељи олигарси дођу да их раздвоје.

У сваком филму, трећи чин пружа олакшање у облику праве људске везе. Љубав јесте битна – чак, а можда и посебно, у нашем свету који је све више опседнут новцем. А филм се и даље бори за њу.