Пажња између две ватре – књигâ и дигиталног садржаја

Клинички психолог из Њујорка, Сабрина Романоф, објашњава колико је читање значајно за човека, јер ствара нове неуронске везе и побољшава везе између постојећих.

„То је моћан начин да побољшате здравље и функционисање вашег мозга, повећањем беле масе у различитим деловима мозга који су повезани са разумевањем, учењем, памћењем и присећањем“, истиче Романоф.

Иако већина људи зна наведене чињенице, и даље нас мучи неуспешно одржавање пажње и фокусирање на књигу коју читамо, или потпуна одбојност према читању књига.

Чак се и Мекгвајеру, који је живот посветио књигама и написао есеј о будућности књига, догодило у једном периоду да не може да чита књиге. Осетио је да му највише одвлачи пажњу онлајн сфера, електронска пошта и дигитални садржаји.

Када је схватио да махинално проверава е-пошту и док је са децом, која му, како наводи, доноси само стрес, осетио се банално и одсутно.

Фокусирање – тајна успешног читања

Психолог Даниел Левитин истиче да нам ситуација у којој покушавамо да се концентришемо нпр. на књигу, док е-пошта стоји непрочитана, може смањити ефективни квоцијент интелигенције за десет.

„Потребно је више енергије да се пажња пребаци са задатка на задатак, а мање за концентрацију. То значи да људи који се концентришу не само да ће више читати, него ће бити мање уморни и неурохемијски исцрпљени“, објашњава Левитин.

Савети за повратак књигама

Како бисмо се више посветили књигама, Мекгвајер даје савете који су њему помогли да се врати књижевности:

Мекгвајер сматра да не би требало да пратимо Твитер, Фејсбук и друге мреже током радног дана, што је њему било јако тешко да постигне.

Додаје да би требало избацити читање насумичних, непроверених, новинских чланака, што је такође мало теже према његовом мишљењу.

Међутим, успео је лако да избаци телефон, рачунар, ТВ, из спаваће собе и прекине њихову употребу после вечере, што како се испоставило и није било тако тешко.

„Идите раније у кревет и почните да читате књиге, јер су увек исте дивне ствари без обзира да ли им окрећемо леђа. Испоставило се да се ум брзо прилагодио читању књига, само је као за све потребна воља и упорност“, закључује Мекгвајер.