Читај ми!

Како су Тапервер журке оснажиле предузетништво домаћица из предграђа

Док компанија „Тапервер“ подноси захтев за банкрот, Дојче веле анализира како су та легендарна америчка компанија за пластични кухињски прибор и њен пословни модел „Тапервер журки“ постали културни феномен.

Како су Тапервер журке оснажиле предузетништво домаћица из предграђа Како су Тапервер журке оснажиле предузетништво домаћица из предграђа

Карен Вотерс из Мичигена имала је 18 година. Тек се удала и имала је мало дете када је, седамдесетих година, почела да продаје Тапервер.

„Нисам тада могла ни кредитну картицу да добијем. Банка ми је није давала, иако сам ја била та која је радила. То су била другачија времена за жене", прича Вотерс за Дојче веле.

До 1974. у САД удатим женама није било дозвољено да имају кредитну картицу на своје име.

За своје пријатељице и познанице одржавала је окупљање познато као „Тапервер журке“, зарађујући провизију за све што би продала. Тај новац је затим користила да помогне мужу да заврши факултет.

„Студирао је електротехнику, а ја сам му куповала сав прибор. А новац нам је био потребан."

За Вотерс, као и за многе друге жене, продаја тих пластичних посуда које могу херметички да се затворе била је начин да помогне својој породици. Тапервер журке, нови приступ продаји уведен педесетих година, оснажиле су хиљаде жена да започну сопствени бизнис.

Компанија је недавно најавила банкрот – али то не умањује њен значај за историју и начин на који је помогла многим домаћицама да постану предузетнице.

Велики феномен

Издржљиве, пластичне посуде које могу да се затворе осмислио је Ерл Тапер, бизнисмен и хемичар из Њу Хемпшира. Открио је начин да направи флексибилну пластику од индустријског нуспроизвода, која се затвара исто тако чврсто као и конзерва са бојом.

Тапер је 1946. године, према информацијама са званичног сајта компаније, „добио инспирацију док је правио калупе у фабрици пластике“.

Али када су његове посуде први пут представљене, нису се продавале како је предузетник очекивао. Домаћице су биле скептичне због јефтине конструкције и масне текстуре и нису разумеле потребу да се посуда притисне како би се ваздух испустио (пук), што је значило да се правилно затворила.

Била је потребна војска аматерских продавачица, претежно жена из предграђа, да би бренд постао популаран.

Хиљаде жена у САД, а касније и широм света, покренуле су сопствене послове продајући те производе на кућним окупљањима познатим као Тапервер журке. Феномен је захватио САД и достигао врхунац педесетих и шездесетих година.

Великим делом заслужна за успех Тапервер царства била је Брауни Вајс, самохрана мајка с мало формалног образовања. Њу је Тапер поставио за своју потпредседницу и шефицу продаје. Као маркетиншки геније с талентом за продају, помогла је да бренд направи револуцију својим јединственим методама.

Вајс је пре тога радила за компанију која се бави производњом производа за чишћење, Stanley Home. Организовала је догађаје које је компанија звала „кућне журке“: окупљања домаћица и њихове пријатељица ради продаје производа. Вајс је брзо препознала потенцијал Тапервера на таквим догађајима.

Њене демонстрације производа уживо, које су укључивале забавне игре и бацање посуда по просторији да би се показало да се не ломе, едуковале су купце о производима.

У седишту компаније на Флориди, Вајс је обучавала друге жене својим продајним методама, креирала приручнике и увела раскошне подстицаје за продају како би придобила још продавачица, и убрзо је производ постао веома тражен.

Да би мотивисала своју армију за продају, компанија је осмислила креативне промоције у којима су продавачице конкурисале за све – „од нових електричних пегли, до путовања у Европу с Брауни Вајс“, како је описано у чланку америчког јавног емитера ПБС.

До средине педесетих, Вајс је постала икона компаније и прва жена која се појавила на насловној страни часописа BusinessWeek. Такође је била присутна у популарним часописима као што су Cosmopolitan и Women's Home Journal.

Од домаћице до предузетнице

Социоекономски услови педесетих година били су савршени за успех такве маркетиншке стратегије. Жене које су ушле на тржиште рада током Другог светског рата биле су потиснуте и од њих се сада очекивало да остану код куће са децом током периода тзв. бејби бума.

Продаја Тапервера била је начин да жене зарађују, иако њихови мужеви нису желели да оне раде ван куће – као и начин да жене из предграђа, везане за кућне обавезе, побегну од свакодневне рутине, а и да се друже.

Домаћица која би организовала журку позвала би продавачицу Тапервера у свој дом и заузврат би добијала бесплатне Тапервер производе, док би продавачица зарађивала провизију на основу продаје производа.

Тапервер журке су симболички утицале на културу тог времена на више нивоа. Домаћицама су омогућиле да стекну аутономију постајући консултанткиње, менаджерке и дистрибутерке производа.

Ипак, журке су на неки начин имале и субверзивну ноту, јер је истовремено тај пословни модел додатно учвршћивао идеју да је жени „право место у кући“.

Крај посуда које „подригују"

Упркос наративу о оснаживању жена иза успона бренда – са Брауни Вајс која је славила као једна од првих жена која се пробила на тржиште – прича није имала срећан крај за ту пионирку у свету бизниса.

Избачена је из компаније коју је помогла да изгради 1958. године након неслагања са Тапером и није добила ни акције компаније.

Исте године, Тапер је продао компанију, названу Tupperware Home Parties, компанији Rexall Drug за 14,3 милиона евра и пратио успех свог бренда из Костарике, где се повукао у пензију.

Заиста, пословни модел је омогућио брзо ширење производа у Европу, Азију и Латинску Америку.

Бренд је отада наставио да се првенствено продаје истим путем, путем Тапервер журки, а не у продавницама.

Нови дизајни су већ дуго део стратегије бренда – Тапервер је од 1982. добио више од 280 награда за дизајн и функционалност производа.

Ипак, компанија је сада поднела захтев за банкрот, наводећи да је разлог смањење интересовања за њихове производе и смањење профитних маржи. Између осталог, Тапервер није успео да привуче млађе потрошаче.

Ипак, од козметике, па до сексуалних играчака – и многе друге компаније су у међувремену усвојиле методу журки за продају производа, моделовану према успеху Тапервера.

Усред пораста тзв. гиг економије, независни директни продавци сада имају мноштво прилика да бирају: према подацима Удружења за директну продају, у САД их је 2023. било 7,3 милиона.

Иако је ово крај једне ере, Тапервер остаје укорењен у животима милиона људи и уткан у историју 20. века .

недеља, 29. септембар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи