Како је Снежана одлучила да живи слободно – заменила канцеларију бициклом и закотрљала се око света

„Храброст није била да кренем на пут око света. Храброст је била да направим тај први корак да признам себи да нисам била задовољна начином живота, иако сам по многим стандардима имала пристојан живот, професорка сам књижевности, радила сам у школи. Радила сам после тога још многе послове, од осигуравајућих кућа до издаваштва“, наводи Снежана Радојичић.

Онда се око 40. године, када се преслишавала шта је урадила са животом и где се налази, присетила свог сна – да буде слободна, ван система и да живи од своје креативности што у њеном случају значи писање.

Прву књигу објавила је на конкурсу Матице српске 1994. године, а другу десет година касније за Народну књигу. Пошто је волела да се креће у природи, планинари и вози бицикл, онда се све некако спонтано искристалисало – да путује, има све време овога света и инспирацију да пише.

Најважније од свега, неће више имати изговоре да нема времена или што мора да ради неки посао који је не испуњава.

Када је почела са својим путешествијем, схватила је да не мора ни увек да се креће, може да остане у некој држави и дуже колико јој то виза дозвољава. Вожња сама по себи није била циљ, више средство да буде слободна.

„То ми је давало прилику да останем негде дуже, да упознам локално становништво и осетим тај „вајб“. Да видим све, да живим свуда, да разумевам ствари, а највише то због чега смо ту ми Земљани. Покушавам да прихватим и нађем сличности и различитости зашто смо ту и шта радимо. Открила сам да смо сви веома слични“, истиче списатељица.

Како је финансијски то изнела, Снежана каже да је почела веома скромно са пет евра дневно издајући свој мали стан. Тако је живела прву годину.

Пошто је све време писала за Б92, друге године је један од читалаца покренуо портал, па је за њега почела да пише и зарађује од путописа. Након тога је 2014. године у Непалу почела да пише прву књигу Закотрљај ме око света из путописног серијала. Пошто је тада већ имала приличну публику на Фејсбуку, људи су онлајн почели да купују ту књигу.

Од тада живи од продаје књига, а од 2020. године је покренула налог на Патреону, где људи из читавог света могу да јој донирају новац, а заузврат им је Снежана доносила јединствене снимке и видео-материјал са својих путовања.