Технологија је привлачна, али не смемо постати њени робови

Најновији извјештај Дигитал 2023 наводи да у свету 5,4 милијарде људи користи мобилни телефон, што је 68 одсто популације. Истовремено 5,16 милијарди људи користи интернет, што је 64,4 одсто популације.

Пет милијарди корисника у просеку дневно проведе шест сати и 37 минута на интернету.

У једном другом истраживању се наводи да је чак 90% испитаних пријавило „синдром фантомске вибрације“– када неко осећа зујање иако му телефон није ни близу.

Доктор Светислав Митровић истиче да ако дете већ са годину дана добије телефон у руке да гледа цртане филмове и забавне садржаје и ако дуго проводи време пред екраном, није чудно да се већ око четврте године успостави и зависност.

„Када су професионалне активности у питању, под тим подразумевам ту и школу за децу и за средњошколице наравно, онда се то сматра неком обавезом. Наравно да ту екстензивно време треба да буде онолико колико школа захтева, али то би требало ипак да буде што је мање могуће. Међутим, ми овде говоримо о зависности када деца употребљавају телефоне у забави, а то су када су млади у питању видео-игре, друштвене мреже и неке сличне активности које онда када то пређе два-два и по сата максимум дневно, мислим да је два сата неки норматив, може да прерасте у зависност“, напомиње гост Београдске хронике.

Симптоми који указују да је дете развило зависност

Да ли је дете постало зависно од интернета зависи од узраста. Када су у питању млађи адолесценти, који углавном проводе време играјући видео-игре и на друштвеним мрежама, када траже да остану још само пет минута, да пређу само још један ниво и то траје сатима.

„Неретко деца ноћима остају будна, користе телефоне када родитељи нису будни и то полако, из дана у дан постаје све већа количина времена. Е сад, када родитељи покушају да ускрате или тај телефон евентуално је одузман, могу да се јаве врло бурне реакције које онда указују на неку врсту проблема која није уобичајена“, напомиње др Митровић.

Дигиталне технологије су неодвојиви део стварности и у будућности ће само да се усавршавају, додаје доктор, и ми као људска хумана култура се тога више не можемо одрећи. Али једно је моћи контролисати себе у употреби било којег дигиталног срдства или технологије, а друго је улазити све више у тај свет и све више остајати у њему.

„То је за децу јако атрактивно, јер ти људи који праве видео игрице су врло интелигентни, игрице су јако атрактивне, све је графика интензивнија, боља, привлачнија и наравно да ће деце реаговати жељом да одиграју игрицу и једну и другу и трећу, али то је ризик“.

Последице ове врсте зависности

Како наводи др Светислав Митровић последице су бројне. Почев од тога да деца имају врло лошу социјализацију, до тога да више не пактикују излажење напоље и директне контакте са вршњацима, већ искључиво онлајн преко дигиталних средстава.

„Може доћи до развоја импулсивности при покушајима смањивања или одузимања тих уређаја, нервозе, напетости, депресивности, анксиозности, па наравно и телесних последица. Генерацијски ја, ако сам добро разумео наше физијатре, деца имају криве кичме због константног коришћења дигиталних средстава. Много се мање баве спортом. Значи, дигиталне средства преузимају доминацију над активностима којима смо некад придавали јако много значаја, а којима треба да наставимо да придајемо значај“, истиче гост Београдске хронике.

Зато када приметимо да сваког дана све више времена, ми сами или неко наш, проводи уз мобилни телефон или дигиталну технологију, да покушаји да се смањи то време неуспешно завршавају, да имамо врло непријатну реакцију кад покушамо да одложимо телефон, онда већ можемо да почнемо да размишљамо да нешто није у реду, напомиње доктор Митровић. То се наравно односи и на децу.