Које супстанце користе пилоти да би остали будни

У џепу обореног немачког пилота изнад Британије током Другог светског рата пронађене су непознате таблете. У то време метамфетамини су били омиљени лек Луфтвафеа за уморне авијатичаре, познат као „пилотска со“ јер је њихово коришћење било прилично либерално. И мада су савезничке снаге сумњале да немачки пилоти нешто користе, нису знали са сигурношћу шта је у питању.

Фармаколошки плен је одмах отпремљен на тестирање, а убрзо су Британци радили на сопственој верзији. Добијени стимуланс био је широко дистрибуиран и драматично увећао број ноћних мисија широм Европе. Али ово је био само почетак.

Сродна дрога, декстроамфетамин, поново је постала популарна током Заливског рата 1990-91, када га је користила већина борбених пилота укључених у почетна бомбардовања ирачких снага у Кувајту. Данас ову пилулу и даље користе америчке војне посаде. Користе га за решавање истог проблема – умора пилота, који се лако прикраде авијатичарима током дугих мисија и угрожава њихову безбедност.

Али постоји једна зачкољица. Амфетамини изазивају велику зависност – па чак и током четрдесетих година били су нашироко злоупотребљавани. Дакле, последњих година војска је у лову на другу опцију.

А онда се појавио модафинил, стимуланс који је седамдесетих првобитно развијен за лечење нарколепсије и неконтролисану дневну поспаност. Људима није требало дуго да открију да, иако лек помаже да се не заспи, такође може имати и друге моћне ефекте. Показало се да лек побољшава просторну оријентацију, препознавање образаца и радну меморију, као и да повећава укупне когнитивне перформансе, будност и концентрацију у ситуацијама екстремног умора.

Али и модафинил има своје мане. Нежељени ефекти укључују појачано знојење, јаке главобоље, па чак и халуцинације. Упркос овим ризицима, у одређеним околностима може бити од велике помоћи онима који морају да остану будни. У једној раној студији, лек је одржавао људе будним и до 64 сата активности, а његови ефекти су упоређени са испијањем 20 шољица кафе. Како то функционише? И зашто се користи?

Моћан стимуланс

У свету борбених пилота постоје две врсте дрога: дозвољене и забрањене пилуле (go-pills и no-go pills). Прво су стимуланси и они повећавају активност централног нервног система – један од разлога зашто су амфетамини понекад познати под називом „спид“ (брзина). Забрањене су супстанце које успоравају пренос порука између мозга и тела. У ситуацијама када је време будности и сна критично, ваздухопловне снаге понекад користе ове лекове да натерају тело да сарађује. Дакле, заједно са арсеналом помагала за спавање, овде на сцену ступа модафинил.

Модафинил је већ широко доступан – одобрен за употребу од стране ваздухопловних снага у Сингапуру, Индији, Француској, Холандији и Сједињеним Државама. У међувремену, истрага листа Гардијан у Великој Британији открила је да је Министарство одбране Велике Британије купило значајну количину дроге уочи почетка рата у Авганистану 2001. Још једна наруџбина је обезбеђена 2002, пре инвазије на Ирак, Иако је агенција за истраживање одбране спровела експерименте са пилулама, оне наводно нису коришћене код особља укљученог у борбена дејства.

У ствари, хемијски допинговани авијатичари били су укључени у стотине војних операција само током последње деценије. 

Док лете небом, пилоти борбених авиона често имају само неколико секунди да осмотре ситуацију и одлуче како да реагују на претње, тако да умор лако може бити фаталан. Али зачудо, интензивни летови који укључују озбиљно ратовање или маневре нису једини у којима се пилоти боре са недостатком сна – у ствари, досадни летови знају да буду подједнако изазовни.

„Ако само летите, пет сати је много дуже него када обављате борбену мисију“, каже Јара Вингелар-Јагт, потпуковник и шеф одељења за ваздухопловну медицину у холандском Министарству одбране у Соестербергу. У хитним ситуацијама, тело производи сопствени стимуланс, адреналин, који повећава будност и смањује осећај умора – барем краткорочно. С друге стране, мисије које мање ангажују пилоте су досадне, што додатно наглашава исцрпљеност.

„Пре неколико година, када су наши пробни пилоти завршили нову мисију, жалили су се да актуелна контрамера против умора, кофеин, није била довољна“, каже Вингелар-Јагтова. „Хтели су нешто друго да им помогне да остану будни током лета.“

Како би утврдили да ли би модафинил могао бити одговор, др Вингелар-Јагт и њене колеге су спровели рандомизовано контролисано испитивање. Волонтери Краљевског холандског ваздухопловства су били будни 17 сати, а затим су им или понудили дозу модафинила, кофеина или плацебо. Затим је процењивана њихова будност и поспаност. Истраживачи су открили да су и кофеин и модафинил били ефикасни, иако је последњи дуже деловао.

Чак и након целе ноћи без сна, неки људи који су узимали дрогу осећали су да би вероватно могли да наставе још један дан, каже докторка. „Због модафинила, осећали су се извесно мање уморно и били су буднији", каже Вингелар-Јагтова.

Нису само пилоти ти који могу патити од последица депривације сна у војном контексту. Да би се одређене операције успешно завршиле, некада је важније да посада, посебно на хеликоптерима, укључујући и стрелца који седи на вратима – некога чији је посао да усмерава и пуца из оружја – као и надлежног за утовар и истовар важног терета буде будна, јер на земљи ће увек бити контролори летења који ће помоћи пилотима да полете и слете.

Тешка дилема

Наравно, постоје озбиљне етичке и правне импликације везане за нуђење стимуланса као што је модафинил војном особљу. Шта би се догодило ако би неко одбио да узме лек за који се сматра да је неопходан за успех мисије?

Једна студија о потенцијалним изазовима увођења стимуланса у канадским оружаним снагама истиче следећу контрадикцију: Иако није легално присиљавати некога да узима лек у Канади, законски је услов да војно особље обавља „све функције које је потребно да буду извршене" у било које време, дању или ноћу. Ако би неко сматрао да је неопходно узимање модафинил из оперативних разлога, оперативац би могао да одбије, али нема право да успешно не изврши задатак. А улози могу бити велики: Уколико заспи у авиону то може довести до масовних жртава, укључујући цивилне, поред губитка авиона који коштају десетине милиона и неуспеха важне мисије.

„За нас (у Краљевском холандском ваздухопловству) веома је важно да не желимо да приморавамо некога да узима модафинил“, каже др Вингелар-Јагт. „То је контрамера против умора, али не уклања сам умор. Тако да је најважније, да бисте се борили против умора, пре свега акценат мора да буде на планирању и распореду", наглашава докторка.

Вингелар-Јагт објашњава да је важно поставити питање да ли је сваки ноћни лет заиста неопходан, иако се повремено не може избећи. 

А модафинил није савршен лек. Као и сви лекови, долази са нежељеним ефектима, а они могу бити ментални и физички. Неколико студија је открило да лек може довести до тога да људи постану превише самоуверени у своје процене – нешто што би могло бити фатално када лете брзином која лако достиже и 1.915 километара на сат.

Нацисти су имали сличне проблеме када су лечили припаднике свог ваздухопловства током Другог светског рата. Све у свему, само у пролеће и лето 1940. поделили су око 35 милиона таблета метамфетамина војном особљу. Међутим, убрзо се показало да су пилоти који су постали зависни од дроге имали лоше процене, често убеђени да им је учинак одличан – чак и када је у ствари био ужасан. На крају су се власти забринуле да би лекови, који су се продавали под брендом Первитин, могли да буду узрок бројних несрећа.

И попут амфетамина, модафинил може изазвати зависност – мада не тако снажну. Такође је подложан злоупотреби. Лек је постао популаран 2000-их, посебно су га користили студенти како би остали будни и учили целу ноћ, или радници ограничени роковима у жељи да буду финансијски награђени и унапређени.

Сасвим другачије решење

Али шта све ово значи за комерцијалне пилоте? На крају крајева, иако је дужина њихових смена често много строже регулисана него код војних пилота, они често проводе по хиљаду сати сваке године међу облацима, борећи се против магле, застоја у ваздушном простору и екстремног умора.

Једно истраживање из 2023. спроведено на 6.900 пилота који раде у Европи показало је да 72,9 одсто сматра да нема довољно времена да се опорави између смена – док је три четвртине заспало док су били на дужности у последњих месец дана.

По мишљењу др Вингелар-Јагта, иако се предности модафинила за војне пилоте могу применити и на комерцијалну авијацију, вероватно не би требало.

„Верујем да у случају комерцијалне авијације морамо да будемо уздржани у погледу захтева према пилотима. Да ли је заиста потребно да комерцијални пилоти лете ноћу самода би нас одвезли на летовање, или би требало да прихватимо чињеницу да и они имају своје границе и да поштујемо свачију универзалну потребу за сном?"

Уместо тога, Вингелар-Јагт указује да модафинил може бити кориснији за неке друге професије са дугим радним временом, као што су хитна помоћ или ватрогасне службе „За те послове нема дилеме да морају бити у стању да раде оптимално чак и у време када су већ уморни."

Једно истраживање је показало да су доктори који су били будни целу ноћ боље обављали низ задатака који би могли бити релевантни за њихове дужности када су узимали модафинил – били су ефикаснији у решавању проблема који укључују планирање и радну меморију, и мање импулсивни у доношењу одлука. Међутим, као и код војних пилота, постоје етичке препреке – посебно забринутост да би медицински стручњаци могли бити под притиском да их користе.