Ива Штрљић: Ниједном детету није лако када се разводе људи које оно воли највише на свету

Иако су се родитељи глумице Иве Шртљић званично развели када је имала осамнаест година, она сматра да је ранији развод бољи по дете.

„Ниједном детету није пријатно када се разилазе људи које оно воли највише на свету, како год да се они разилазе. Ако може да се бира, боље да је дете мало, па да нема меканих, топлих и нежних сећања на заједнички живот. Касније је много теже са успоменама, него без њих. Успомене знају да заболе јер недостају“, каже Штрљићева.

„Нисам осећала довољну присутност оца. Онога тренутка када сам то освестила било ми је лакше. Мислила сам да је срамота што ми тата недостаје“, каже глумица. Додаје и да ће девојчица којој је тата недостајао, увек имати један нежан, дирљив, лако рањив део свог срца, због тога што јој је отац недостајао.

„Касније у неким емотивним односима, таква девојчица ће се тешко наљутити. Бићете мекши у тој комуникацији од осталих жена, нећете бити оштри. Можда ће ваше границе бити мало даље од жене која је другачије расла. Другачије функционише особа која је у свом животу имала тату и маму да им се исповеди код куће шта јој се догодило, него особа која је кроз све пролазила сама“, сматра Ива Штрљић. 

Психолошкиња Ксенија Мијатовић наглашава да за дете нема правог тренутка када ће боље или горе поднети развод родитеља.

„То је прва и основна ствар. Али начин на који ће они то решавати, спроводити и завршити је оно што је важно када су деца у питању.", закључила је и додала да је комуникација са дететом од пресудне важности.

„Деца морају и треба да искусе све емоције. Децу не треба држати поштеђену емоција, али их треба држати поштеђену агресије, беса, вређања“, додаје Мијатовићева и поручује: „Драги родитељи, када бисте знали колико сте важни вашој деци и са вашим манама, не бисте одустајали од њих ни по коју цену.“

„Моје искуство је да на психотерапију долазе клијенти који су из породица у којима није било агресија, свађа, ни развода, није постојало неких тешких динамика. На психотерапији заврше јер се тешко носе са фрустрацијом било ког типа, њихова визија живота је била без већих узнемирења“, објаснила је психолошкиња и додаје да се у пракси често среће кажњавање партнера преко комуникације са дететом што је изузетно штетно по дете.

Када дође до разлаза родитељ треба да се издигне изнад ситуације и стави на страну своја изневерена очекивања и издају партнера.

Да ли деца копирају модел својих родитеља и траже такве партнере

„Ако претпоставимо да је отац био дисфункционалан, нетолерантан, агресиван, тада имамо два смера. Један је да ће женско дете да бежи од мушкараца који је подсећа на свог оца, а друго и мало чешће је да ће женско дете тежити да одигра оно што је већ доживело са оцем, с циљем да се неки однос који није био функционалан разреши кроз неки други живот и фигуру“, наводи Ксенија Мијатовић, али то не значи да ће девојчица која је имала оца алкохоличара изабрати таквог партнера.

Ива Штрљић признаје да је плакала када су се родитељи развели, али да није ни са ким разговарала, већ је све обрађивала унутар себе, мислећи да ако им каже да ће их опет повредити, да ће поново нешто погрешити и да ће ситуација бити још гора.

У том периоду јавила јој се и смањена функција штитасте жлезде, што је, како каже, све последица задржавања емоција у себи.

„Оно што ми је највише помогло тад, али и касније током живота је сан. Ви морате да имате неки свој сан. У моменту када су ваши родитељи слаби и када се разилазе, то је оно што је само ваше и што вам се не може одузети и то постаје ваш циљ. Ја сам баш тад одлучила да будем глумица, мој сан је мени давао снагу. Мој сан је на неки начин био моја победа над њима. У свом сну сам видела своју срећу у будућности. Зато ја деци кажем имајте свој сан, лек за то је у вашем сну“, поручује Ива Штрљић у РТС ординацији.