Од продуктивности петком и после подне нема ништа

Док су бројне студије проучавале продуктивност радника уз употребу метода као што су дневници или анкете које су запослени водили и попуњавали сами, и процене њиховог учинка.

Све ове методе су субјективне. На њих могу утицати предрасуде и расположење или се људи погрешно сећају онога што су радили.

Уместо тога, истраживачи Универзитета A&M у Тексасу ослањали су се на неинвазивне и објективне метрике коришћења рачунара као што је брзина куцања.

Истраживачи су проучили овакве податке прикупљене од скоро 800 запослених у великој енергетској компанији у Тексасу.

Анализа је спроведена у периоду од две године од 1. јануара 2017. до 31. децембра 2018. године. Затим су упоређивани подаци добијени у односу на доба дана, као и различитих дана у недељи.

Мање активности петком

Истраживачи су бирали учеснике који су били на различитим пословним позицијама, од администратора до инжењера.

Утврдили су да је средња вредност укупног броја откуцаних речи била 427 у понедељак. Овај број порастао би за 3,45 одсто у уторак и остао релативно непромењен до четвртка. Међутим, највећа промена уследила би у петак – пад од 19,1 одсто.

Осим тога, људи су правили знатно више грешака у куцању током послеподнева него ујутру, и то током свих дана у недељи, а посебно петком после подне.

„Открили смо да је употреба рачунара расла током недеље, а затим значајно опадала петком. Људи су куцали више речи и имали више покретања миша и кликова мишем сваког дана од понедељка до четвртка, а петком су ове активности биле далеко слабије“, навео је Техјун Рох, аутор студије и професор Универзитета A&M у Тексасу, у саопштењу за јавност.

Стручњаци тексаског универзитета истичу да су резултати њиховог истраживања важни и сугеришу да би менаџери могли да преиспитају постојеће планове рада како би се рад усмерио на најпродуктивније дане у радној недељи.

Од маја, око 60 одсто радника са пуним радним временом у САД радило је искључиво у просторијама предузећа. Остатак је радио на даљину или је имао хибридни систем рада, показале су анкете.

Флексибилност у организацији рада, као што је хибридни рад или четвородневна радна недеља, могли би да помогну у ублажавању негативних ефеката дугих радних недеља и да побољшају продуктивност запослених, кажу истраживачи.

Раније студије утврдиле су да рад на даљину смањује стрес и пружа запосленима већу контролу над њиховим радним распоредом, што помаже у смањењу менталног умора и прегоревања на послу и повећава задовољство послом.

Рад на даљину, такође, има еколошке предности јер смањује емисију угљен-диоксида, загађење и потрошњу горива.

„Такав начин рада омогућава запосленима да више времена проводе са својим породицама, а такође им оставља више времена за вежбање и слободне активности, за које се показало да побољшавају и физичко и ментално здравље“, каже Марк Бенден, шеф Одсека за заштиту животне средине и здравља на раду.

Међутим, ова студија има неколико недостатака. Подаци су прикупљени од запослених само у једној великој енергетској компанији и могуће је да резултати не важе у другим радним делатностима.

Такође, друге активности које нису описане у студији, попут присуства састанцима петком или прављење плана рада за наредну седмицу, могле би да утичу на флуктуацију продуктивности.