Крв није вода – велики број људи италијанског порекла туристички се враћа коренима

Како старимо приближавамо се све више фамилији и коренима тако да није чудно што је жеља оних који су рођени и одрасли у Америци, Канади или Аустралији, Бразилу и Аргентини, да посете места из којих потичу њихове баке и деке и њихови родитељи.

На тај начин се уједињује жеља за упознавањем властитог порекла са културом и носталгијом.

Познате личности италијанског порекла

Често је могуће чути да неки познати глумац или певач рођен и одрастао у Америци има италијанске корене. Довољно је подсетити се Мадоне чије име Мадона Луиза Вероника Чиконе већ указује на њене корене. Наиме, иако је она рођена у Америци њен отац Силвио Чиконе је пореклом из Италије. Његови родитељи су се 1919. године доселили у Америку из места Пачентро у провинцији Аквила.

Исто важи и за Лејди Гагу чије право име је Стефани Џоен Анђелина Ђерманота. Наиме, њен отац је Сицилијанац, рођен у близини Месине. Брук Шилдс је са мајчине стране пореклом из Италије, наиме њена бака се звала Марина Торлониа која је била ћерка једног италијанског принца.

Ту је и Роберт де Ниро чији преци потичу из Кампобасо, Молизе док је звезда серије Грејс анатоми, Елен Помпео италијанка по оцу. Њен деда је из Авелина.

Деда глумца Леонарда ди Каприја, Салваторе ди Каприо, емигрирао је у Америку из Казерте, док деда са очеве стране Џона Траволте, потиче из Палерма. Мајка глумице Сузан Сарандон, Леонора Марија Кришоне, ћерка је Ђузепеа Кришонеа из Рагузе и Аните Ригали из места Лука.

Дени Девито потиче из породице из Потенце, Николас Кејџ се заправо презива Копола и потиче из Базиликате, а Бредли Купер је, по мајчиној страни Италијан. Деда му је био полицајац из Напуља, а бака из Абруца.

Ту су и Ал Пачино чији су родитељи пореклом из Италије, тачније из Месине и Палерма. Мартин Скорсезе има сицилијанско порекло, а његови бака и дека су из Палерма. Пореклом су из Италије и Френк Синатра, Анђелика Хјустон, Стивен Тајлер као и глумац Стенли Тући.

Туристички водичи у потрази за коренима

Томазо Мисиано, туристички водич у Калабрији се годинама бави баш овом врстом туризма и за медије је изјавио да особе које желе да посете места из којих потичу њихови преци мисле да ће видети кућу какву су видели на сликама у албуму али да у стварности то често није тако.

„Често ме контактирају речима да знају како су се звали њихови преци и где су живели, али да немају друге информације и ја сам тај који треба да сложи све делове слагалице. Прво урадим претрагу у државној архиви као и у црквеној. А то већ није лак посао јер имамо и питање приватности. Државна архива чува и податке до једног одређеног датума а затим морам да одем у општину и прегледам регистарске књиге не бих ли проверио да ли се подаци подударају. Оно што ме често питају јесте да ли је неко из породице жив јер желе да га сретну. То је већ немогућа мисија јер у општини неће да ми дају такве податке пошто се ради о живим особама и ја самостално не могу да консултујем регистар“, наводи Мисиано.

Како до туризма у потрази за коренима

Дакле туризам у потрази за сопственим коренима није баш тако једноставан и то је такође и питање којим се бави и министарство у жељи да униформише ову материју сарађујући са општинама.

Постоји и сајт предака министарства културе не би ли се на овај начин раширила огромна документација како регистраског типа тако и генеалошког што је изузетно важно за потрагу. Нажалост, многе општине још увек нису регистровале своју документацију на овај сајт.

У Америци већ годинама постоје агенције које раде истраживања о пореклу заинтересованих особа. Прво је потребно проверити да ли је презиме правилно написано, јер емигранти често нису знали да изговоре своје презиме на правилан начин те су писани на погрешан начин. Врло често су изговарали на енглески начин не би ли сакрили италијанске корене. Постоје и рупе у генерацијама јер многи нису дуго причали о свом пореклу.

Томазо Мисиано је такође испричао да често лично одлази у одређена места те разговара са најстаријим становницима у баровима, онима који су ти који чувају историјску меморију места. „Када успемо да ујединимо породице често се ради о великој фешти, невероватно је колико ти људи личе једни на друге. Све је врло емотивно“ каже Томазо.

Пројекат италијанског министарства културе

Ове године је италијанско министарство културе издвојило економска средства ради финансирања туризма у потрази за сопственим коренима. Основане су кооперативе и организације које укључују експерте који врше претраге као и туристичке водиче, читава мрежа чији је циљ да промовишу ову врсту туризма.

Министарство културе заједно са Министарством иностраних послова и међународне кооперације има намеру да се детаљно посвети овој врсти туризма јер је на тај начин могуће и оживети она мала места која су сада напуштена на југу Италије.

Наиме, класичан туризам се концентрише на већ позната и изузетно посећена места док се ова врста туризма концентрише на мала, непозната места у којој историја има много тога да исприча и у којој многи који су открили одакле потичу желе и да купе кућу.

Југ Италије је познат по великим емиграцијама у прошлости а данас, генерацијама после, види повратак туриста чије је порекло управо италијанско.