Зашто је нешто „шпанско село“, а услуга „медвеђа“ – како су необични изрази опстали вековима

Иако их свакодневно користимо, ретко се запитамо – зашто секире упадају баш у мед и због чега нас толико нервира када неко гледа у нас као да 'игра бела мечка'. Идиоми су право скривено благо српског језика. Спајају историју, вашарску забаву и чисту народну логику у само неколико речи.

Једно од најлепших шпанских села није оно „наше“ село. Када кажемо 'шпанско село', ми мислимо на нешто ново, непознато и неразумљиво – а не на појам на мапи.

А како је баш Шпанија завршила у тој наши фрази – то није питање географије, већ прича о језику.

Овај израз није настао у Србији, а нема ни много везе са Шпанијом. Потиче из немачког језика, из периода када је Карло Пети, који је одрастао у Шанији, у 16. веку на немачки двор донео обичаје који су тамошњем становништву деловали потпуно непознато.

Некад нас заболи Ахилова тетива, понекад нам неко учини 'медвеђу услугу', а док 'мечка игра' пред нечијим вратима неке ствари нас коштају као 'Светог Петра кајгана'.

Како изрази којима не знамо увек порекло, а понекад ни значење, вековима остају део српског језика.

„Велики део таквих израза потиче из разних прича. Када читамо историјске податке, легенде о боговима о јунацима, све је ту. Откуд Ахилова пета, Сизифов посао, Танталове муке, Пандорина кутија… Као и народна књижевност, то се преноси с колена на колено, и што говоримо у кући, па деца то чују и дођу, питају – 'моја мама каже 'немој ићи главом кроз зид', 'да разбијеш лед'. Па, шта то значи?'“, објашњава наставница српског језика, Јелена Динић.

И док се језик мења, ови изрази опстају. Можда зато што, ни после толико година, за неке ствари нисмо нашли боље објашњење.