Бензин изнад два евра, дизел још скупљи – велике компаније у Италији ограничавају цене на пумпама
Бензин у Италији кошта више од два евра по литру, а дизел је још скупљи. Компанија Ени, једна од највећих енергетских компанија у земљи, зато је на својој мрежи увела горњу границу цена горива. Следио ју је Сокар, азербејџанска компанија која контролише мрежу ИП (Италијана Петроли), а од 1. октобра и "Кју8". Међународно тржиште трпи велике последице геополитичких криза и несташице нафтних деривата, па је ова мера била неопходна.
Када је ограничење компаније "Ени" ступило на снагу 28. септембра, просечна цена на националном нивоу износила је 2,152 евра по литру бензина и 2,369 евра по литру дизела.
На ауто-путевима је била виша: 2,214 евра за бензин и 2,420 евра за дизел. "Ени" је одредио максималну цену од 1,99 евра за бензин и 2,19 евра за дизел, око 17 центи испод тадашњег просека.
Мера за сада важи 30 дана, а може бити продужена до краја године, у зависности од кретања на тржишту и снабдевања.
Недостатак прерађених деривата и порези
Цене горива нису одређене само ценом сирове нафте, већ пре свега тржиштем прерађених деривата. Геополитичке кризе смањиле су понуду, а Европа има све мање капацитета да нафту преради у бензин и дизел.
Према подацима компаније "Ени", у последњих 15 година затворено је скоро 30 европских рафинерија. При великој потражњи то додатно подиже цену готових производа.
Највише је погођен дизел, који користе камиони, пољопривредне машине, индустрија и транспорт, па се поскупљење преноси и на цене робе и услуга.
Ситуацију је отежала и пореска политика – од 26. септембра привремено умањење акцизе на дизел смањено је на око шест центи по литру, и то у тренутку када су међународне цене биле веома високе.
Како функционише ограничење
Када је тржишна цена износила око 2,16 евра за бензин и 2,38 евра за дизел, компанија "Ени" је одлучила да на својим станицама не наплаћује више од 1,99, односно 2,19 евра. Разлику практично преузима компанија. Ограничење важи за самоуслужно и услужно точење, као и на ауто-путевима.
Просечна цена у земљи не пада одмах за пуних 17 центи, јер обухвата хиљаде станица различитих компанија, па се спушта постепено.
Сокар је ограничење најпре увео на око 300 ИП станица, уз најаву постепеног ширења, по истим ценама као "Ени".
Од 1. октобра придружује се и "Кју8", који контролише "Кувајт петролеум корпорејшн", па би мера требало да обухвати значајан део италијанске мреже.
Редови на пумпама и процена уштеде
Нижа цена одмах је привукла возаче. У Напуљу, Фиренци и Риму створили су се редови испред појединих станица компанија "Ени", а на некима су залихе брзо потрошене. На једној станици у напуљској улици Кристофоро Коломбо за три и по сата наточено је више од 2.000 литара бензина.
Према процени Центра за студије Унимпресе, породица са два аутомобила могла би да уштеди око 17,80 евра недељно, односно око 80 евра месечно.
При једном точењу од 50 литара уштеда износи око 8,45 евра за бензин и 9,35 евра за дизел. За мала предузећа ефекат је већи због веће потрошње, па мањи камион може да уштеди неколико десетина евра недељно.
Нижа цена ипак није доступна свима – превозници гориво често набављају другим каналима и траже посебне мере владе.
Забринутост независних пумпи
Удружења власника и управљача бензинских станица упозоравају да независни оператери и мање компаније не могу да преузму део цене на сопствени рачун.
Захваљујући већој финансијској снази, велике компаније могу да привуку купце ценама које мањи не могу да прате.
Слична расправа водила се у Француској, где је компанија "Тотал Енерџис" увела ограничење цена које је више пута продужавано.
Тамошњи независни дистрибутери упозоравали су да таква политика нарушава конкуренцију.
Зашто компаније пристају на мању зараду
Разлози нису само солидарност са возачима. Потражња за горивом је релативно нееластична, јер људи који путују на посао или превозе робу не могу да престану да сипају гориво када поскупи. Зато и мали попуст може да преусмери део купаца ка компанији која га нуди. Важан је и имиџ – у време раста трошкова живота, компанија која спусти бензин испод психолошке границе од два евра привлачи велику пажњу јавности.
Ту је и однос са владом. "Ени" је листиран на берзи, али је држава, преко Министарства привреде и компаније "Каса депозити е престити", његов значајан власник.
Одлука је уследила након позива владе енергетским компанијама да помогну у смањењу трошкова горива, док се истовремено расправља о опорезивању ванредних профита остварених током енергетске кризе.
Уместо да део добити преко пореза заврши у буџету, компаније се одричу дела марже и директно смањују цену за потрошача. Мера је бржа и видљивија од пореза, али не решава узрок раста цена.
Понуда остаје кључни проблем
Ограничење смањује износ на рачуну, али не повећава количину горива на тржишту.
Суштина је у понуди – геополитичким кризама, доступности сирове нафте, количини прерађених деривата, капацитету европских рафинерија и трошковима транспорта.
Зато је "Ени" трајање своје мере везао за кретање тржишта и стање снабдевања.
Просечне цене су за сада почеле да падају, али о њиховој дугорочној висини одлучује се на међународном енергетском тржишту, у европским рафинеријама и одлукама влада и енергетских компанија у наредним месецима.
