Дружење тинејџера претрпело сеизмичку промену у последњих 20 година – са забињавајућим последицама

Према подацима добијеним из лонгитудиналне студије на Универзитету у Мичигену која је трајала 20 година, 1996. године амерички ученици десетог разреда (15-16 година) су излазили са пријатељима у просеку два и по пута недељно. До 2020. године, пре пандемије коронавируса, стопа је пала на један и по пут недељно.

Драматично смањење времена проведеног у заједничком дружењу је забележено 2012. године, када је први пут већина тинејџера поседовала паметне телефоне и више од 70 одсто свакодневно користило друштвене мреже.

Тинејџерско пријатељство изгледа много другачије него пре само 20 година, и можда већ видимо негативне последице тог тренда. Како професорка психологије на Државном универзитету у Сан Дијегу, Џин Твенџ, наводи у недавно објављеној књизи Generations: The Real Differences Between Gen Z, Millennials, Gen X, Boomers, and Silents (Генерације: Права разлика између генерације Зед, Миленијалаца, генерације Икс, Бумера и Тихе генерације), тинејџери данас проводе много мање времена у директном контакту него почетком двехиљадитих.

Вероватно није тешко закључити зашто. За припаднике генерације Зед, рођене између 1995. и 2012. године, апликације друштвених мрежа попут Снепчета, Инстаграма и Тик-тока у великој мери су замениле личне контакте. Пријатељство се преселило на интернет.

Друштвени живот се све више одвија на мрежи

Године 1996, ученици 10. разреда у САД су излазили са пријатељима у просеку два и по пута недељно, а деценију касније како је апликација Инстант месинџер постала популарна, тај број је благо опао на 2,3 пута недељно. До 2020. године, пре него што је пандемија променила живот у САД, стопа је пала на један и по пут недељно.

Овако брз друштвени преокрет откривен у добијеним подацима је веома драматичан. Почевши од 2012. године, тинејџери су све ређе почели да се виђају лично ван школског окружења.

„Адолесценти и млади одрасли у 2019. години проводили су 25 минута мање дневно у личном дружењу са другима него они 2012. године“, пише проф. Твенџ. „То значи три сата недељно, 13 сати месечно и 152 сата годишње мање у друштву других.“

Дигитална пријатељства која замењују лична пријатељства вероватно нису толико задовољавајућа: текстуални разговори и видео ћаскање су генерално мање богати у смислу ширине, контекста, тона гласа и важних невербалник комуникацијских знакова. Штавише, свеприсутност друштвених мрежа и паметних телефона значи да је проценат тинејџера који спавају мање од седам сати већину ноћи порастао са 34 у 2012. на 49 одсто у 2020. Ова два тренда чине погубну комбинацију.

„Људи који не спавају довољно и који проводе мање времена са другима лицем у лице имају већу шансу да постану депресивни, а то је оно што се масовно дешавало тинејџерима и младим одраслима“, додаје професорка.

Јединствена и забрињавајућа промена

Као што показују подаци из поменуте студије Мониторинг будућности, удео ученика 12. разреда у САД са израженим симптомима депресије остао је прилично конзистентан у периоду од 1989. до 2012. године, између око 10 и 15 одсто. Од тада се та стопа скоро удвостручила. Извештај америчког Центра за контролу и превенцију болести објављен раније ове године показао је да тинејџерке имају вишу стопу проблема са менталним здрављем у поређењу са претходним годинама, при чему је проценат оних који су озбиљно размишљали о самоубиству порастао за скоро 60 одсто у односу на деценију пре тога.

Већ је опште место да су родитељи узнемирени и да се жале „на данашњу омладину“. Међутим, чини се да је ова сеизмичка промена у природи тинејџерског пријатељства потпуно другачија звер, са заиста опаким ефектима у поређењу са замишљеним проблемима које представљају рок музика, видео-игре и сви други трендови о којима одрасли гунђају ппретходних деценија. Ништа од овога није суштински променило начин на који се тинејџери друже. Друштвене мреже јесу. И експеримент је већ показао изразито негативне резултате.