Вештачка интелигенција генерацији Зед адут за напредак у каријери

Генерација Зед имала је не баш пријатан улазак у свет одраслих, макар када је посао у питању. Започињући послове усред глобалне пандемије, многи од ових нових радника пропустили су да стекну основне, такозване чврсте и меке вештине које се обично стичу радећи раме уз раме са старијим колегама.

Међутим, као прва заиста дигитална генерација, њихово урођено одлично познавање технологије могло би им помоћи да направе део те основе, посебно пошто вештачка интелигенција постаје изузетно важан део модерног радног места.

Ема Пари, професорка управљања људским ресурсима и шефица групе за промене у области запошљавања на британској Кранфилдској школи менаџмента, видела је како отвореност генерације Зед према новим технологијама ставља ове младе људе у прве редове кад је реч о овом новом начину рада.

„Уз вештачку интелигенцију, људи имају тенденцију да падају у дистопијски или утопијски поглед, а млађи људи обично падају у ово друго. Иако још не постоји велика количина квалитетног истраживања о овоме, анегдотски, млади људи више прихватају вештачку интелигенцију и вољнији су да је прилагоде свом свакодневном животу и послу“, објашњава професорка Пари.

Технологија је младима средство за оптимизацију посла

Стефани Форест, оснивач консултантске куће за стратешке комуникације у технолошком простору ТФД, са седиштем у Лондону, видела је из прве руке како запослени из генерације Зед са лакоћом користе технологију вештачке интелигенције и брзо постају неопходни на радном месту.

„Они не доводе у питање (технологију) – они је једноставно виде као начин да оптимизују оно што већ раде“, наглашава Форестова.

Према њeним речима, у ТФД-у, припадник генерације Зед био је први запослени који је експериментисао са генеративним алатима као што је Chat GPT за задатке који укључују администрацију, истраживање и писање електронске поште.

„Пошто је вештачка интелигенција тако нова за све, она поставља запослене из генерације Зед у равноправан положај са осталим члановима тима, пружајући им начин да дају значајан допринос. Вештачка интелигенција омогућава компанијама које гледају у будућност да уче од млађих запослених, у смислу како користе технологију да би били ефикаснији“, навела је Форестова.

Рад са вештачком интелигенцијом само једна од потребних вештина

Патрик Фан, професор Пословног колеџа при Универзитету Типи у Ајови, у САД, примећује колико младих људи даје предност учењу ових вештина као „стратешком потезу у каријери“, било да се ради о експериментисању у свом личном животу, похађању онлајн курсева или о традиционалном школовању.

Ово знање може помоћи генерацији Зед да допринесе пословању на начин на који њихове колеге које мање познају вештачку интелигенцију можда неће моћи, што млађе запослене може учинити посебно вредним за своје послодавце.

„Запослени зедовци могу да искористе своје знање вештачке интелигенције како би иновирали и поједноставили процесе и помогли да се премости јаз између техничких и нетехничких улога“, каже Фан.

Ово им може помоћи да се истакну. На пример, у „ВЕМ Медикалу“, компанији за медицинске алате са седиштем у САД, „способност младих запослених да користе вештачку интелигенцију за аутоматизацију досадних послова и оптимизацију токова посла је озбиљно повећала нашу продуктивност“, каже Дерик Хатавеј, директор продаје.

Осим тога, истиче Фан, „то што је генерација Зед упозната са вештачком интелигенцијом помаже млађим запосленима да се прилагоде променама и разумеју импликације вештачке интелигенције на њихове улоге, што их чини флексибилним и динамичним запосленима“.

Патрик Фан додаје да су ове вештине посебно корисне у одређеним индустријама, укључујући технологију, финансије, здравство, маркетинг и производњу, где компаније брзо интегришу вештачку интелигенцију и машинско учење.

Млади људи такође могу бити кључни када је у питању обликовање етичких пракси у вези са вештачком интелигенцијом.

„Генерација Зед, позната по свом приступу послу заснованом на вредностима, могла би да игра кључну улогу у довођењу до бољег корисничког искуства и инклузивније технологије“, истакао је Фан.

Један од изазова генерације Зед при уласку на тржиште рада, због рада на даљину, је прекид везе са старијим колегама. Али, како каже Стефани Форест, њихово знање о вештачкој интелигенцији могло би им помоћи да изграде те мостове – па чак их учинити и менторима старијим колегама.

Темпо усвајања новина не прати муњевит напредак технологије

Међутим, важно је препознати да одлично познавање једне вештине неће нужно избрисати неке од професионалних баријера које зедовац мора да превазиђе. Иако ће техничко знање увек обезбеђивати професионалну вредност, професорка Пари тврди да још има простора за давање предности другим вештинама пре него што употреба вештачке интелигенције буде заиста неопходна.

„Замишљамо да су све организације фокусиране на вештачку интелигенцију, али то још увек није реалност. Технологија муњевито напредује, али усвајање можда не иде тако брзо као што мислимо“, објашњава професорка Пари.

Послодавци траже запослене који имају комплет вештина, а техничке вештине су само један део слагалице.

„Друге вештине, као што су комуникација, тимски рад, решавање проблема и прилагодљивост и даље су високо цењене“, каже Фан. Он такође наглашава како је могуће обучити запослене за рад са вештачком интелигенцијом, тако да млади радници неће на крају бити једини запослени са овим вештинама.

Све у свему, владање алатима који укључују вештачку интелигенцију можда неће у потпуности да надомести слабости које генерација Зед има због пандемије. Ипак, чини се да помаже – даје младим радницима потребну предност и добро их припрема за каријеру на радном месту које се стално развија.