Самоћа као привилегија новог доба – зашто је корисна за здравље

Према истраживањима психолога, млади људи који су усамљени често су лоше расположени. На друштвеним мрежама, телевизији или у музици коју слушамо, срећу обично замишљамо као узбуђење, ентузијазам и енергију. 

Из те перспективе, самоћа се често погрешно сматра усамљеношћу.

У психологији, истраживачи дефинишу усамљеност као осећај узнемирености.

Многима од нас нису непознати дани у којима има много проблема на послу, када ствари не иду онако како се очекује, или када превише обавеза преузимамо на себе и осећамо се преоптерећено. Оно што је истраживање открило је да је неопходно одвојити мало времена само за себе и тренутак драгоцене самоће.

Већина људи мисле да само интровертне особе знају да уживају у самоћи. Чињеница је да они воле да буду сами, али истраживања показују да половина светске популације самоћу сматра једном од кључних активности када је одмор у питању.

Није лако бити сам са својим мислима

Тешко је бити сам са својим мислима, па многи људи више воле да стално нешто раде.

Студија је показала да избор да се уради било какав задатак произлази из жеље да будемо заузети када немамо друштво.

Због тога многи људи користе телефоне и скролују само да не би осећали усамљеност, као и да се изборе са досадом и стресом.

Неки људи такође више воле да проводе време сами обављајући свакодневне послове, као што су одлазак у куповину, спремање куће.

Како да сами себе забавимо

Одлазак у биоскоп, у ресторан или на неко путовање за већину популације подразумева активност коју изводимо у друштву.

Путовање је активност која може да буде „застрашујућа“, нарочито за жене. Неки људи сматрају да нам ова активност даје слободу одлучивања и да је то прилично ослобађајуће за ментално здравље.

Да бисмо превладали страх од самоће, морамо да препознамо њене предности и да је прихватимо као позитиван избор. Мале „дозе“ самоће су нешто што је потреба у овом ужурбаном друштву.