Здравица је светиња горштацима у медвеђанским селима

„Пијемо за добро здравље и за здравље твоје породице. За напредак твоје куће и у пољу, и у дому, и у тору. Здрав си! Срећан Божић и у добру се састајали! Здрав ми био Жико и добро ми дошао!“, поручује Живојин Павловић, здравичар из Богдушевца.

Остало им од предака да бираним речима, племенитим мислима, мудрим жељама и порукама наздрављају и благосиљају. У славу божју, за срећу и берићет дома, породице, пријатеља.

„Посебна је здравица за свадбе, за крштење посебна, за славу, за Божић“, истиче Мирко Радивојевић, здравичар из Газдара.

У досеткама или стиховима, без припреме, аутентично, искрено, здравице се казују из срца и душе.

„Старе здравице, изворне здравице и оне заправо имају само костур, све остало се надограђује у зависности од момента, када се шта осети, тако се и говори“, наводи Радосав Додеровић, здравичар из Маровца.

Кад у кући нема мушких глава најстарија жена у породици постаје здравичар.

„Бог нек вам подари здравља, порода и сачува од зла човека, јалове чорбе, празне торбе!“, поручује Весна Јанковић, здравичарка из Медвеђе.

Обичајима и традицији верни су и млади. Уче и бележе празничне беседе.

„За то је заслужна моја баба. Она ме је научила тим здравицама“, каже Саво Радојевић, из Дренца.

Горштаци у медвеђанским селима поштују и држе дату реч. Светиња им је и здравица. Дуготрајно истраживање преточено је у етно-документарни филм Здрав си.

„Форма и облик здравице под именом 'велике чаше' као обредна представа својеврсна је и специфична за територију Горње Јабланице, у ствари за становништво“, истиче етнолог Далибор Пешић.

„Покренули смо иницијативу да се и здравица уврсти у репрезентативну листу Унеска“, напомиње Небојша Јакшић, директор Културног центра у Медвеђи.

Да се уз гусле које на светковинама одјекују у врлетима Горње Јабланице сачувају и здравице, многе ће се ускоро наћи и у научном зборнику.