Право је време за кнедле са шљивама, а сад завирите у рецепт

Тесто од кромпира омотано око свеже шљиве напуњене шећером и циметом врхунски је домаћи десерт у којем можете уживати крајем лета и почетком јесени.

За кнедле са шљивама потребно је:

– шљиве (добро би било да буду мало ситније и то сорте „пожегача”)

– 1 килограм кромпира

– 300–400 грама глатког пшеничног брашна

– 1 кашика уља

– 1 јаје

– шећер, мало соли, цимет у праху, хлебне мрвице или презле, ванилин шећер.

Припрема

1. Кромпир кувајте у љусци око 45 минута. Када се прохлади, ољуштите га и притисните кроз пресу. Водите рачуна да не остану грудвице. (Кромпир не сме да буде ни врео, ни хладан.)

2. Додајте кашику уља, једно јаје, брашно и умесите тесто. Ако је тесто лепљиво, додајте још брашна док се не добије глатка маса. (Количина брашна може да варира у зависности од тога да ли је кромпир воденији или сувљи.) Тесто разваљајте на добро побрашњеној подлози и изрежите на квадрате.

3. У мањој посуди измешајте шећер са циметом и додајте један ванилин шећер. Шљиве оперите, извадите коштице, па у сваку шљиву ставите пола кашичице шећера с циметом.

4. На сваки квадрат теста ставите по једну шљиву, преклопите крајеве преко шљиве па пажљиво рукама обликујте кнедле. Одлажите их на подлогу посуту брашном.

5. У тигању загрејте уље, додајте презле, па их пропржите уз стално мешање, док не добију златносмеђу боју.

6. У дубљем лонцу прокувајте воду, додајте прстохват соли и кашику уља, па убаците кнедле. Кад кнедле испливају на површину, кувате их још неки минут. Вадите их шупљикавом кашиком и стављајте директно у тигањ с презлама.

7. Кнедле добро уваљајте у презле у тигању и послужите још топле.

Савет

Обликоване и некуване кнедле могу се замрзнути па накнадно скувати али се, у том случају, кувају нешто дуже.

„Ја сам цар, хоћу кнедле”

Кнедле са шљивама су омиљена посластица коју ћете срести у немачкој, аустријској, мађарској, чешкој, словачкој, румунској кухињи и кухињи свих земаља бивше Југославије. 

Реч кнедл (Кnödel) је немачка и потиче од латинске речи нодус ("чвор"). У Мађарској их називају гомбоц или кнедли, у Словенији кнедл(ј)и или цмоки, у Чешкој кнедлики, у Словачкој, кнедле, у Луксембургу книдел, у Хрватској округлице или кнедле, у Босни, Пољској и Србији кнедле, мада у Војводини и гомбоце, у Буковини цнигле, у Италији канедерли и у Француској кунел.

У неким регионима Сједињених Држава када кажете "клаб", мислите на кромпирове кнедле. И Швеђани и Норвежани праве кнедле, али с месом, као и у Канади.

Неки извори тврде да су се у антици и средњем веку под кнедлама подразумевале пржене лоптице млевеног меса које су се додавале у салату. Тек од 17. века почињу да се праве куглице од брашна, али су првобитно печене и сматране за пециво.

Почетком 19. века више нису биле прилог који иде уз месо, већ су постале главно јело. Постепено, настајале су разне варијанте, а коришћен је и пиринач и различити надеви.

Постоји легенда да је цар Фердинанд остао упамћен по изреци: „Ја сам цар, хоћу кнедле!” Наводно, није га занимало које је доба године, већ је морао да добије кнедле кад год пожели, иначе је отпуштао куваре.