Да ли наши кућни љубимци воле да иду на летовање

Дешава се да власници кућних љубимаца често уопште не размишљају о томе шта животињама прија или не прија и полазе од себе, а животиње имају неке специфичне потребе у таквим ситуацијама када су путовања у питању, наглашава Александар Гаврић, гост Јутарњег програма.

Када кренемо на пут, пре свега морамо љубимцу да обезбедимо довољно воде. Требало би да правимо чешће паузе и да их пустимо да изађу напоље и врше нужду. Пас ће да трпи, али нема потребе да трпи, а не може да вам каже стани. Посебно када су у питању дужи путеви, напомиње Граврић.

Такође је важно да уколико имамо климу у колима да је укључимо или да отворимо прозоре да пас може да избаци главу. Потребно је предвидети довољно простора да пас може да лежи у колима.

Да ли уопште треба водити кућног љубимца на летовање

Пре него што одлучимо да кренемо на одмор, прво питање које треба себи да поставимо је да ли ћемо имати времена да се посветимо кућном љубимцу током одмора. Ако пас неће моћи да буде све време са нама, онда је боље и не водити га са собом. Боље је оставити га неком од пријатеља или фамилије да га чува или га сместити у пансион за псе.

Ипак треба имати у виду да већину животиња не би требало водити са собом на одмор. Чак и мачке јер је то за њих велики стрес с обзиром на то да се везују за простор. Једино се пси везују за човека. 

Уколико ипак путујете са животињом, припремите се на време

Ако ипак одлучимо да поведемо кућног љубимца, онда треба одабрати адекватно превозно средство, а не да их возимо у транспортеру где ће им бити неудобно и скучено.

Такође, треба се посаветовати са ветеринаром уколико наш љубимац тешко подноси путовање, да ли би му требало дати нека средства за благу седацију.

„Немојте много хранити животињу пред пут, јер као и нама, ако се много наједу, биће им мука. Много је важније да уколико им је врућина имају довољно течности, јер пси за разлику од нас немају знојне жлезде, не могу тако да се хладе, већ дахћу“, додаје гост Јутарњег програма.

Посебно треба водити рачуна да уколико оставите пса у колима обавезно оставите отворене прозоре, мада ово никако не би требало практиковати јер „Наших пар минута, може бити њихова вечност“, како се наводи у кампањи коју је покренуо Енимал рескју Србија.

Ако путујете у иностранство и животиње морају да имају ваљан пасош са свим потребним вакцинама и преглед код ветеринара пред сам пут како би се добила потврда да је животиња здрава.

„Уколико се иде у Европску унију, процедура је мало компликованија. Морају да се ураде неки тестови. Те припреме се морају обавити пар месеци раније како бисте имали ваљану документацију да можете пса да водите са собом“, наглашава Гаврић.

Одговоран однос према љубимцу, али и окружењу

Власници кућних љубимаца морају имати на уму да морају да воде рачуна да њихов пас не би требало да смета другима.

„Није ваш пас једини на свету и најважнији на свету, јер постоје други људи који се можда плаше из ко зна којих разлога, без обзира да ли су ти разлози рационални или не. Такође, имамо и акцију 'Покупите да се пас не стиди'. Увек покупите када пас врши нужду за њим јер никоме није пријатно да стане у нечији измет“, подсећа Александар Гаврић.

Шта уколико нам се љубимац изгуби

Одговорно власништво подразумева да животиње буду чиповане јер је онда много лакше када неко пронађе животињу да је врати власнику. Постоје и друштвене мреже као начин да се пронађе животиња, али постоје они људи, посебно старији, који не користе друштвене мреже, напомиње Александар Гаврић.

Познат је случај који се одиграо прошле године, када је после удеса у кањону Мораче, мачак побегао из аута и није се знало месец дана шта је са њим. На крају су власници, по савету пријатеља, успели да га намаме познатим мирисима и ухвате га.

„Ми иначе саветујемо власницима да им нико други не помаже у тражењу љубимца сем њих самих. Мачка на пример, када је на непознатој територији она је уплашена и не жели никоме да приђе, а ко год јој приђе, она побегне и сакрива се. Тако да власници, пре свега, морају да буду смирени и да не мењају боју гласа да мачка то не би препознала као опасност. Власници морају да буду смирени и веома стрпљиви. Морају то да раде у вечерњим или ноћним сатима када је мирније, када нема буке јер тиме повећавају шансу да их животиња чује и препозна по гласу“, објашњава Александар Гаврић из Удружења Енимал рескју Србија.