Вештачка интелигенција не решава лоше постављен посао: „Не креће се од алата, већ од проблема“

„Ако су процеси нејасни, ако људи не знају како да користе алат, вештачка интелигенција ће само да повећа штету“, рекао је Варагић. Говорећи о томе зашто већина разговора о вештачкој интелигенцији када је посао у питању „не води никуда“, Варагић је направио поређење са појавом интернета.

Према његовим речима, интернет је донео нешто ново, али је истовремено унапредио многе ствари које су већ постојале. Код вештачке интелигенције, међутим, ситуација је другачија јер је она, како каже, много мање технички важна када се говори о примени, а много више о томе како мења посао и образовање.

„Не креће се од питања како“

Једна од највећих промена, према Варагићевом тумачењу, односи се на образовање. Он сматра да више није толико важан фокус на памћењу великог броја информација, јер се одговори и подаци могу добити за неколико секунди. То, међутим, не значи да чињенице више не треба памтити.

„Има неких ствари које треба памтити“, рекао је Варагић, објашњавајући да учење и даље има значај, између осталог и због „тренирања мозга“ и преношења знања.

Суштина је, каже, у промени фокуса. Важно је знати за шта се нешто примењује, зашто је то важно и шта се тиме добија, а тек онда долази питање како нешто урадити.

Према његовим речима, пре појаве вештачке интелигенције једно од најчешћих питања које су људи постављали на Гуглу било је „како“.

Сада би, сматра Варагић, пре питања „како“ требало поставити друга питања – шта је оно што нас интересује, шта тиме добијамо и зашто нам је то важно.

Опасност од „испеглане конфузије“

Посебан проблем представља то што одговор вештачке интелигенције може да звучи веома уверљиво чак и када није тачан.

Варагић је тај феномен назвао Polished Confusion, односно ситуацијом у којој је нешто веома лепо упаковано и наизглед делује добро, али у суштини не решава проблем и само ствара додатну конфузију.

„Проблем је у томе што вештачка интелигенција екстремном брзином продукује јако велику количину садржаја“, рекао је он.

Тај садржај може бити различитог типа, а управо због његове количине и брзине настанка неопходна је провера.

Варагић је навео и лично искуство када је, како је рекао, неколико пута помислио да је неки резултат „вероватно добар“, да би касније схватио да је у њему постојала грешка коју није проверио. „То је јако опасно“, упозорио је.

Не треба очекивати да вештачка интелигенција може све

Једна од заблуда је и очекивање да ће вештачка интелигенција, зато што на одређена питања може да одговори изузетно добро, моћи да замени људе у свим пословима.

Варагић сматра да је реч о прецењивању могућности једног алата који је у неким стварима веома добар, али у многим другим није.

Он је навео да се најбоље користи за озбиљне ствари када је користе људи који се добро разумеју у област у којој је примењују.

„Значи да сам већ стручан, само да ми послужи као нека помоћ“, констатовано је током разговора, на шта је Варагић одговорио да је управо то један од добрих начина употребе.

Истовремено, људи који нису стручни за одређену област могу, уз помоћ вештачке интелигенције, да дођу до нивоа разумевања који им је потребан, ако заиста желе да науче.

„Не убацујте агенте у хаос“

Посебну пажњу Варагић је посветио такозваним агентима вештачке интелигенције. Објаснио је да је реч о апликацијама које могу самостално да обављају одређене послове, због чега се све чешће називају и „дигиталним радницима“.

Међутим, управо код њих постоји опасност ако компанија нема добро уређене пословне процесе.

„Ако уведете агенте у вашој фирми у којој нису сређени пословни процеси и ако немате добро уређену аутоматизацију, то значи да ћете ви у хаос да убаците нешто што ће да ради самостално“, рекао је Варагић.

Последица, према његовим речима, може бити још већи хаос. „Он ревносно тај хаос да повећава“, закључено је током разговора.

Због тога Варагић не сматра да је брза замена запослених вештачком интелигенцијом добро решење. Навео је и прогнозу компаније „Гартнер“ према којој би до 2027. године 40 одсто оних који су пустили да функционишу агенти могло да има озбиљне губитке.

Како је објаснио, проблем је у томе што компаније улажу велика средства, а не добијају нужно резултат који очекују.

Већина компанија још не види довољан профит

Варагић је навео да је тренутно више од 85 до 90 одсто компанија у свету, како је рекао, у ситуацији да од коришћења вештачке интелигенције још не види довољне приходе, а посебно не профит.

„Ми смо тек на почетку и људи очекују сувише“, рекао је. Проблем није само у технологији, већ и у томе што компаније и људи нису довољно припремљени за њену примену.

„Вештачка интелигенција је ојачала, али људи нису. Ви морате да имате систем“, поручио је Варагић.

Додао је да без критичког односа према информацијама које вештачка интелигенција пружа није могуће постићи добре резултате.

Прво проблем, па тек онда алат

За људе који желе да користе вештачку интелигенцију у послу, Варагић има јасан савет – не треба почињати од алата.

Како је објаснио, највећи број људи креће од тактике и питања како нешто да уради, односно од конкретног алата који жели да користи.

„Не креће се од алата, креће се од проблема“, нагласио је.

Према његовим речима, није довољно ни само препознати такозвано „уско грло“ у пословању. Уско грло је, како је објашњено током разговора, последица неког проблема, док је потребно пронаћи и решавати његов узрок.

„Кад решавате последицу, нећете баш... Нисте кренули правим редом“, речено је током разговора.

Ако се реши само конкретан проблем који је на површини, испод њега могу остати бројни други проблеми који и даље утичу на пословање.

Варагић је рекао да у свом консултантском раду у чак 97 до 98 одсто случајева наилази на компаније код којих постоји управо такав проблем.

Као пример је навео једног од својих највећих клијената, компанију која је већ направила одређене AI агенте, али је потом схватила да је дошла до „зида“ јер нешто у систему није функционисало како треба.

Када је, како каже, почео да анализира ситуацију, испоставило се да је и та компанија кренула од алата, а не од проблема који је требало да реши.

Зато је, закључак је разговора, пре увођења вештачке интелигенције у пословање неопходно разумети шта компанији заиста треба, који проблем покушава да реши и шта жели да постигне. Тек након тога треба бирати технологију и начин њене примене.