Како ће неке парцеле на Месецу постати гробља свемирских летелица

Делови Месеца су предодређени да постану гробља свемирских летелица где се мртви лунарни сателити и друга нефункционална опрема могу срушити у тло, далеко од места од културног и научног значаја, кажу истраживачи.

Број сателита који круже око Месеца ће се повећати у наредне две деценије, јер свемирске агенције и приватне компаније граде базе на Месецу и баве се рударским операцијама и изградњом научних инструмената на неплодном терену.

Пораст активности биће подржан системима лунарних сателита за позиционирање, навигацију и комуникацију. Али када сателитима понестане горива, оператери имају мало опција осим да их усмере ка неком објекту, где могу безбедно бити разбијени у парампарчад.

„Ови сателити ће морати да се сруше на Месец, тако да ће потенцијално постати место за отпад“, рекла је др Фиона Томсон, виша научна сарадница на Универзитету у Дарему, која је сазвала стручни панел о овом питању на састанку Space-Comm у Глазгову у децембру.

Поред расипања делова сателита по површини, истраживачи се плаше да ако мноштво мртвих сателита падне на Месец, ризикују да изазову оштећења зграда, научних инструмената, историјских локалитета попут првих отисака стопала астронаута и нетакнутих места од научног интереса.

Са брзинама удара од 1,2 миље у секунди, судари ће произвести интензивне вибрације, које би могле да поремете осетљиве инструменте које научници желе да направе на Месецу. Очекује се да ће се ожиљци урезани у површину протезати десетинама метара и стварати огромне облаке абразивне прашине који би могли да заклоне телескопе и оштете опрему.

„То није претерана брига, јер, с обзиром на површину Месеца, што је више лунарних сателита, већа је шанса да се неки сруше на научно или културно осетљиве локације“, рекао је професор Ијан Крофорд са Биркбека са Универзитета у Лондону и додао: „Потребан нам је добар план отоме за будућност".

Сателитски оператери рутински користе Земљину атмосферу да би се решили старих, нефункционалних сателита који лебде око планете. Сваке године, хиљаде сателита саистеклим роком трајања се тако спаљују, али пошто Месец нема атмосферу попут Земљине, оператерима лунарних сателита су потребна друга решења.

На стотине планираних мисија

Више од 400 мисија на Месец планирано је у наредне две деценије. Оне укључују Лунар Гејтвеј, свемирску станицу коју предводи Наса и која ће кружити око Месеца, и базни камп Артемида на површини. Другу базу на Месецу планирају Кина и Русија.

Следеће године, Европска свемирска агенција ће лансирати сателит Лунар Патфајндер, тестну платформу за своју констелацију лунарних сателита „Месечина“ која би требало да буде оперативна до 2030. године. У току је рад на томе како одложити Лунар Патфајндер на крају његовог осмогодишњег животног века.

Три опције

Оператори лунарних сателита имају три главне опције. Са погонским уређајем и довољно горива, сателит може да одлети и кружи око Сунца. Али то је скупо. Алтернативно, могао би да се премести у удаљенију лунарну орбиту, али Месечево неравномерно гравитационо поље то отежава. Коначно, сателити могу бити срушени у Земљу, али то захтева пажљиво планирање.

Сара Бојал, шефица Канцеларије за регулацију у Британској свемирској агенцији, рекла је да Акциони тим УН за консултације о активностима на Месецу (Atlac) и Међуагенцијски координациони комитет за свемирски отпад (IADC), којим Велика Британија тренутно председава, раде на успостављању најбољих пракси за одлагање лунарних сателита.

Концепт Гробља свемирских летелица су водећи кандидат, а оператери морају да сруше старе сателите на одређена места или у огромне кратере који би обуздали прашину подигнуту при удару. И Британска свемирска агенција и потписници америчких споразума о Артемиди теже овом приступу.

„Успостављање зона гробља на Месецу је најпрактичније решење“, рекао је Бен Хупер, виши руководилац пројекта за Lunar Pathfinder у SSTL-у , произвођачу сателита са седиштем у Сарију. „Одређивање одређених региона као 'зона удара' ограничило би ширење људских артефаката по површини Месеца, чувајући друга подручја за научна истраживања и будуће операције", рекао је Хупер.

Чарлс Кранстон, шеф канцеларије за програм Месечина Европске свемирске агенције (ESA), рекао је да ће, када дође време, сателити бити срушени на површину на контролисан начин „у одређеним зонама“, како би се избегла „места од научног интереса и историјског значаја и текуће мисије“.

Џон Зарнеки, професор емеритус астрономије на Отвореном универзитету, рекао је да би се сателити који се сударају у зонама гробља могли добро искористити јер удари генеришу сеизмичке таласе на познатим местима, како би се расветлила структура Месеца. „Ако имате објекат познате масе, познате геометрије и познате брзине, и знате мање-више где је ударио, то је фантастичан експеримент у сеизмометрији“, рекао је професор Зарнеки.