Роботи-бумбари би једног дана могли да опрашују биљке на Марсу

Малена машина, која је тешка мање од спајалице, може да маше крилима до 400 пута у секунди и достиже максималну брзину од два метра у секунди. Такође може да се окреће и лебди.

„Само покушавамо да имитирамо невероватне маневре које бумбари могу да направе“, каже Јихсуан „Немо“ Сјао, докторанд Ем-Ај-Тија (Massachusetts Institute of Technology – MIT) који ради на развоју робота.

Истраживачи најбоље лабораторије за микророботику се надају да би ови бумбари, једног дана, могли да помогну при задацима попут вештачког опрашивања, можда чак и на другим планетама.

„Ако ћете нешто узгајати на Марсу, вероватно не желите да допремите много правих инсеката да би опрашивали биљке. Ту би наш робот потенцијално могао да дође до изражаја“, објашњава Немо.

Кевин Чен, ванредни професор на Ем-Ај-Тију и главни истраживач у Лабораторији за меку и микро роботику, додаје да тим не жели да замени пчеле, већ да користи роботе у ситуацијама у којима инсекти не могу да обаве одређене задатке.

Инсекти-роботи, на пример, могли би се користити на фармама у затвореном простору где се усеви гаје под ултраљубичастим осветљењем.

„Пчелама је веома тешко да преживе у таком окружењу“, истакао је професор Чен.

Инспирација стиже из природе

Широм света, стручњаци за развој технологије окрећу се природи како би код правих бића видели корисне механизме на основу којих даље стварају роботе који би могли боље да обављају сложене задатке од традиционалне технологије или да би у тешким окружењима обезбедили адекватну замену.

На Универзитету Јејл, истраживачи су развили робота инспирисаног геконом који може да ампутира сопствене удове – способност која би могла бити корисна у мисијама потраге и спасавања из опасних рушевина.

Такође, истраживачи са јужнокорејског Универзитета Чунг-Анг недавно су представили меког робота који се може савијати и пузати попут гусенице.

„Милиони година еволуције помогли су да се (инсектима и животињама) пружи најбоље решење, посебно када је реч о кретању“, каже Сјао, који пише алгоритме који говоре роботима у облику бумбара и пчела како да се крећу.

Робот-бумбар лети користећи меке вештачке мишиће који се издужују и скупљају како би махали крилима, а које је развио други докторанд Сухан Ким.

Крила су прављена уз помоћ ласера за прецизно резање материјала, док су сићушни унутрашњи механизми бумбара величине делова сата и такође су осмишљени и направљени у оквиру Ем-Ај-Тија.

Тим такође ради на роботу који личи на скакавца и има његове особине. Машина, мања од људског палца, може да скочи 20 центиметара увис и да се креће по различитим теренима од травнате површине, преко леда па све до листа.

Сјао каже да је овај робот који скаче енергетски ефикаснији од летећег робота.

Сензори и напајање следећи корак развоја

Мале димензије робота који наликују пчелама и скакавцима могле би бити веома корисне за мисије потраге и спасавања или истраживање места попут унутрашњости цевовода или мотора са турбином.

Следећи корак, како истиче Сјао, да би се технологија могла применити у стварном свету је додавање сензора који би достављали информације роботима, као и решавање проблема напајања батерија. Роботи се тренутно ослањају на жично напајање. „Веома је тешко поставити мали извор енергије на мале роботе“, додаје Чен.

Могућност пуштања потпуно аутономног робота на терен могла би бити удаљена 20 до 30 година, процена је овог докторанда Ем-Ај-Тија који истиче да се много тога може научити из кретања, понашања и структуре инсеката и да ће се његов тим у даљем развоју робота доста ослањати на природне способности тих бића.