Када инжењери одлуче да научну фантастику претворе у научну реалност

На Међународној изложби робота у Токију (IREX 2025) простране хале футуристичког сајмишта на вештачком острву Одаиба испуњавају ћутљиви и вредни индустријски роботи – прецизно и без застоја, они секу, варе, пребацују и пакују компоненте. То су углавном скромне роботске руке фокусиране на једну једину операцију, али за пажњу посетилаца надмећу се и роботизована возила, транспортери робе и делова. Ту је и покоји упадљив рођак дисциплинованог индустријског прегаоца – хуманоидни робот демонстратор.

Неке од тих безизражајних машина с танким удовима седе за столом немо очекујући људске саговорнике, други служе пиће, док трећи незграпно размењују слабашне кибернетске ударце унутар импровизованог боксерског ринга. 

Све то док по оближњим штандовима неуморно трчкарају машине накарадног изгледа налик коцкастим, безрепим четворoношцима, неуморно савлађујући препреке попут степеница, зидића и нагиба. 

Из масе неугледних аутоматизованих радника-ударника, који суверено владају материјом за коју су задужени и из дана у дан постижу нове рекорде у брзини, ефикасности и поузданости, издижу се предмети који се и лаицима чине вредним пажње: дивовска роботска рука која у свим правцима елегантно витла аутомобил од две тоне као да је табла чоколаде, или кибернетска грдосија снажног торзоа, која, налик чувеном аустријском бодибилдеру из млађих дана, гледаоцима енергично и радосно приказује своје гвоздене мишице.

Метални џин

Аркакс је џин од гвожђа и легура алуминијума, тежине од три и по тоне и висине четири и по метра, који се ваља на четири точка брзинама до 10 километара на час и, када стоји, за љубав гледалаца горњим делом тела изводи рутину налик оној Арнолда Шварценегера на бодибилдерској позорници седамдесетих. 

Тим роботом са 26 зглобова офарбаним у тамноплаву боју сафира, осим из његове сопствене утробе, може се управљати и споља, даљински. Покреће га електрични мотор, а када је пилот у кабини, он своју вољу и наум металној конструкцији намеће коришћењем две палице, две педале и три тач панела.

За јапанске конструкторе, Аркакс је отелотворење дечачког сна о роботу којим се може управљати из његове унутрашњости, баш како су то замислили творци популарне серије научнофантастичних цртаних филмова Мобилни ратник Гандам, која је први пут освојила мале екране у острвској царевини осамдесетих година прошлог века – отуд компанија „Цубаме“, која га развија, с правом тврди да је њен циљ да учини да научна фанстастика постане научна реалност.

Нови покушај да се оствари сан из детињства 

Иако импресиван, Аркакс није ни концептуално ни материјално оригиналан продукт, јер се у Земљи излазећег Сунца још пре више од десет година појавио кибернетски див истог типа и врло сличног изгледа – тешки робот четвороточкаш од близу пет тона којим се може дириговати изнутра, из кабине усађене у његову утробу. 

На том чудовишту по имену Куратас, од почетка 2010-их, радила је мала компанија састављена од младих ентузијаста и сањара „Суидобаши тешка индустрија“. Она, чини се, није успела да дубље заинтересује крупне инвеститоре, јер, мада је наступао у рекламама, на технолошким демонстрацијама и другим приредбама, те постао миљеник деце и фанова машина, Куратас је крајем те деценије без трага нестао са јавне позорнице а да никада није био усавршен – његов спољни изглед сугерисао је невешту металуршку обраду, а и електронски и кибернетски елементи су деловали релативно скромно, одајући чињеницу да на њима у гаражи раде упосленици једног стартапа.

Аркакс је несумњиво много софистициранија машина – фирма „Цубаме“ има технолошку подршку компаније „Набтеско“ специјализоване за производњу прецизних редуктора, а и њен главни конструктор Акинори Ишии већ је искусан и у бранши надалеко познат инжењер који се прославио конструкцијом „покретног Гандама“, гигантске машине високе 18 метара и тешке 25 тона, највећег хуманоидног робота на свету, који је на шест месеци био постављен на доковима Јокохаме ради промоције научнофантастичне франшизе Мобилни ратник Гандам, цртане епопеје о летећим роботима којима управљају борци фиктивне Земаљске федерације.

Такође, Ишии је у прошлости, као запослени компаније „Хитачи грађевинске машине“, конструисао чувени дворуки багер АСТАКО – револуционарну машину која је, захваљујући врло осетљивим, прецизним крацима на које могу да се монтирају разне врсте алата, у стању да изузетно ефикасно раставља напуштене објекте и рашчишћава рушевине.

Играчка за богате? 

Аркакс, тврде његови конструктори у седишту компаније у лучком велеграду Јокохами, обједињује више квалитета јапанске културе и индустрије јер се у њему стапају елементи домаће роботике, аутомобилске индустрије и забаве, односно, у свету познатих јапанских цртаних филмове (аниме). 

Конструктор Акинори Ишии, који је каријеру почео у пројектовању и конструисању грађевинских машина, истиче да је код њих приоритет снага и издржљивост, што се, између осталог, постиже и повећањем тежине, односно, баласта. Но, када је у питању Аркакс, поред снаге, врло важни су и прецизност и течност покрета, те атрактиван дизајн. Технички, највећи проблем, каже он, заправо је био уклопити све електричне и електронске компоненте тако да се не одступи од изгледа машине предвиђеног дизајном. 

У компанији "Цубаме" очекују да ће Аркакс заголицати машту обожавалаца научне фантастике, технологије, машина и нових изума, али и привући интересовање широких слојева становништва који воле филмове, стрипове и фантазију уопште. 

Када је у питању пословни аспект, они предвиђају да ће њихове муштерије бити домаћи и страни богаташи који желе да буду у центру пажње, што и јесте логично будући да њихов гвоздени мезимац кошта око 400 милиона јена по комаду. То је по курсу, који последњих година прилично флуктуира, велика сума чији се амерички еквивалент креће између два и по и три милиона долара. 

Мада то не кажу изричито, из њихових изјава је јасно да, знајући људску природу, рачунају на у човечанству широко распрострањене карактерне слабости попут таштине и нарцисоидности (које спремно подстиче капиталистики економско-политички систем), на то да ће имућни желети да се размећу њиховим моћним роботом као што чине и са другим скупим играчкама које поседују - ретким, специјално прилагођеним аутомобилима или приватним млазњацима, на пример.

У компанији, међутим, додају да мисле и на будућност индустрије и друштва, односно, дисеминацију знања, јер технологије примењене у Аркаксу могу бити пресађене у друге области и, као могући пример за такав допринос, посебно наводе интерфејс који преноси покрете пилота на робота.

Пут у будућност

Фирма „Цубаме“ основана је недавно, 2021. године, и пројекат Аркакс се још увек практично налази на почетку, јер тренутно постоји само један прототип – машина број „01“. 

План је да економска експлоатација робота почне 2028. године, и то у забавне сврхе, када би заинтересованима требало да буде омогућено да се у близини токијског аеродрома Ханеда опробају у управљању том атрактивном машином и тако у стварности закораче у свет фантазије и маште. 

Аркакс, иначе, већ учествује у разним промотивним догађајима, праве се и његове макете које ће бити продаване као играчке и, коначно, сам робот, или боље рећи, јединице које ће бити произвођене у будућности, се већ нуде на продају на појединим сајтовима.

Потенцијално, будући смер развоја је стварање верзија које су верније роботима који се појављују у цртаној серији "Мобилни ратник Гандам", а који су двоношци који могу да лете. То би најпре значило да точкове треба заменити ногама, мада су бипедално ходање и трчање, тврде стручњаци, најтежа функција за остварити у конструисању робота, а онда и инсталирати ракетне моторе који би тешку конструкцију могли да понесу у ваздух. 

Компанија у својим плановима, чини се, не предвиђа војну намену, и мада сада малим висинама доминирају јефтини дронови који би били погубни по скупе (летеће) роботе попут Аркакса, није незамисливо да би и они, опремљени прецизним ласерским оружјем и средствима за електронско ометање, некада у будућности могли да се појаве на бојишту.