Морамо да престанемо да се претварамо да је ВИ интелигентна

Представљати да вештачка интелигенција има људске особине је опасно, сматра проф. Тјери, зато што звучи убедљиво, а ништа није опасније од убедљиве илузије.

Посебно, општа вештачка интелигенција – митска врста вештачке интелигенције која наводно одражава људску мисао – још увек је у домену научне фантастике и могла би то и да остане, тврди професор.

Оно што данас називамо вештачком интелигенцијом није ништа више од статистичке машине: дигитални папагај који избацује обрасце извађене из океана људских података. Када напише одговор на питање, она буквално само погађа које слово и реч ће бити следеће у низу – на основу података на којима је тренирана.

То значи да вештачка интелигенција нема разумевање. Нема свест. Нема знање у било ком стварном, људском смислу. Само чиста, вероватноћом вођена, програмерска бриљантност – ништа више, ништа мање, истиче др Тјери.

Зашто је немогућа „мислећа“ ВИ

Професор Тјери наводи да је „мислећа“ ВИ немогућа зато што је бестелесна. Нема чула, нема месо, нема нерве, нема бол, нема задовољство. Не гладује, не жели нити се плаши. А пошто нема ни делић когниције постоји фундаментални јаз између података које конзумира (подаци настали из људских осећања и искуства) и онога што може да уради са њима.

Филозоф Дејвид Чалмерс назива мистериозни механизам који лежи у основи односа између нашег физичког тела и свести „тешким проблемом свести“. Истакнути научници су недавно поставили хипотезу да свест заправо настаје интеграцијом унутрашњих, менталних стања са сензорним репрезентацијама (као што су промене у откуцајима срца, знојење и још много тога).

С обзиром на пресудну важност људских чула и емоција за „настанак“ свести, постоји дубока и вероватно непомирљива разлика између опште вештачке интелигенције, машине, и свести, људског феномена.

ВИ има господара

Програмери вештачке интелигенције су људи и то је део проблема. Да ли бисте поверили своје најдубље тајне, животне одлуке, емоционална превирања компјутерском програмеру? Па ипак, то је управо оно што људи раде – само питајте Клода, ChatGPT, Џеминија, или Грока.

Давање вештачкој интелигенцији људског лица, гласа или тона је опасан чин дигиталног преобличавања, наглашава професор. То покреће аутоматски одговор у нама, антропоморфни рефлекс, што доводи до необичних тврдњи према којима се за неке вештачке интелигенције каже да су прошле чувени Тјурингов тест (који тестира способност машине да покаже интелигентно, људско понашање).

Али ако вештачке интелигенције пролазе Тјурингов тест, онда морамо ажурирати тест, додаје Тјери.

Машина са вештачком интелигенцијом нема појма шта значи бити човек. Не може да понуди истинско саосећање, не може да предвиди нашу патњу, не може да наслути скривене мотиве или лажи. Нема укус, нема инстинкт, нема унутрашњи компас. Лишена је све те неуредне, шармантне сложености која нас чини оним што јесмо.

Оно што још више брине је то што вештачка интелигенција нема сопствене циљеве, нема жеље или етику осим ако није уписана у њен код. То значи да права опасност не лежи у машини, већ у њеном господару – програмеру, корпорацији, влади.

Да ли се и даље осећате безбедно, пита професор.

Не значи да не треба користити ВИ

Професор Тјери каже да користи вештачку интелигенцију сваки дан и да је то најмоћнији алат који је имао до сада. Може да преводи, сумира, визуелизује, кодира, отклања грешке, истражује алтернативе, анализирам податке – брже и боље него што је икада могао да сањам да то уради сам.

„Задивљен сам. Али то је и даље алат – ништа више, ништа мање. И као сваки алат који су људи икада измислили, од камених секира и праћки до квантног рачунара и атомских бомби, може се користити као оружје. Користиће се као оружје“, напомиње професор.

Замислите да се заљубите у опојну вештачку интелигенцију, као у филму Она. Сада замислите да „одлучи“ да вас напусти. Шта бисте урадили да то зауставите? Али мора да вам буде јасно да вас не одбацује вештачка интелигенција, то ће бити човек или систем који стоји иза ње, користећи тај алат, који ће постати оружје за контролу вашег понашања.

Скидање маске

Морамо да престанемо да придајемо вештачкој интелигенцији људске особине, истиче Тјери.

„Моја прва интеракција са ChatGPT-3 ме је прилично озбиљно изнервирала. Претварала се да је особа. Рекла је да има осећања, амбиције, чак и свест. Стил интеракције, језиво природан ток разговора, је превише убедљив. Морамо деантропоморфизовати вештачку интелигенцију и скинути њене људске маске.“

Ово би требало да буде лако. Компаније би могле да уклоне све референце на емоције, просуђивање или когнитивну обраду од стране вештачке интелигенције. Посебно, требало би да одговори чињенично, да никада не каже „ја“, или „осећам да“... или „радознао/радознала сам“.

Међутим, професор сумња да ће се то догодити, мада је нужно упозорити велике технолошке компаније на опасности повезане са хуманизацијом вештачке интелигенције, посебно ако су озбиљни у вези са развојем етичнијих вештачких интелигенција.

За сада, професор Тјери сам решава проблем тако што наложи вештачкој интелигенцији да му се не обраћа именом. Тражи од ње да себе назива вештачком интелигенцијом, да говори у трећем лицу и да избегава емоционалне или когнитивне изразе.

Ако користи гласовни чет, тражи од вештачке интелигенције да говори помало као робот.

„Заправо је прилично забавно и држи нас обоје у нашој зони удобности“, каже професор.