Јубиларна 15. ДИДС конференција: Поглед у будућност интернета у годинама пред нама

Повратак у будућност: Ка снажнијем интернету

Keynote предавање Повратак у будућност: Ка снажнијем интернету одржала је Полина Малаја. Предавање је започела освртом на историјат интернета и кључне принципе који су омогућили његов експоненцијални раст – отвореност, интероперабилност и децентрализовану структуру.

Малаја је анализирала како је првобитна визија интернета као децентрализоване мреже постепено еволуирала у данашње стање, где сведочимо успону великих технолошких корпорација и свеопштем тренду централизације. „Интернет почива на скупу основних принципа који су му омогућили да расте експоненцијално и скалабилно, те да постане камен темељац савременог информационог друштва“, истакла је Малаја.

Кључни део предавања био је посвећен анализи изазова са којима се интернет данас суочава – од претњи по приватност и тржишну конкуренцију, до нових технологија попут вештачке интелигенције (AI) и проширене стварности (XR), које би могле значајно изменити интернет екосистем. Малаја је посебно упозорила на опасности од фрагментације интернета, која би могла угрозити његову глобалну природу.

Закључујући своје излагање, Малаја је представила визију светлије будућности интернета која се темељи на повратку основним принципима – отворености, безбедности и инклузивности, уз нагласак на промоцију конкуренције и диверзитета на глобалној мрежи.

Стручни панел о будућности интернета

Панел дискусија Будућност интернета: Регулативе, технологије и пословни хоризонти окупила је угледне стручњаке: Кристијана Кауфмана из ICANN-а, Растка Петаковића из канцеларије Карановић и Партнерс, Мику Тасића, креативног технолога из Енглеске, а панел је модерирао Данко Јевтовић, члан Управног одбора РНИДС-а.

Дискусија је отворила важно питање различитих приступа регулацији интернета широм света. Растко Петаковић је говорио о регулативама и заштити приватности, осврнувши се на европски приступ који тежи стандардизацији приватности на интернету и заштити права корисника. Панелисти су направили контраст између овог приступа и модела контроле који примењују неке земље, попут Кине, где је нагласак на централизованом управљању интернетом.

Мика Тасић је покренуо тему монетизације података, указујући на данашње дигитално друштво где су монетизација и подаци нејасни многима. „То је главна сила иза тога како ће се технологија развити у будућности. Будућност интернета зависи доста од новца“, истакао је Тасић. Посебно је нагласио парадокс савременог интернета – корисници су истовремено постали и радници и конзумери, док највећу зараду остварују велике технолошке компаније кроз прикупљање и коришћење њихових података.

Кауфман се осврнуо на историјску димензију, подсећајући како се пре 20-25 година веровало да ће интернет унапредити демократију и друге аспекте живота, пре него што су владе почеле да се мешају у регулацију интернета, уводећи различите облике надзора и блокирања. Заједнички закључак панелиста био је да треба задржати позитивне аспекте интернета и радити на мултистејкхолдер моделу који ће омогућити да интернет остане глобалан и универзалан.

Индекс дигиталног развоја открива потенцијале српске дигиталне економије

Предраг Милићевић и Никола Јовановић представили су пројекат Индекс дигиталног развоја Србије, који кроз објективне показатеље мери дигитализацију домаћих предузећа. Њихово истраживање показало је да дигитални индекс Србије тренутно износи 46,97 од могућих 100, што указује на значајан простор за дигитални напредак.

Занимљиво је да две трећине фирми има своје веб-сајтове и да чак 79 одсто користи друштвене мреже у пословне сврхе. Фејсбук је са 80 одсто убедљиво најпопуларнија друштвена платформа међу српским предузећима, док Линкдин користи 31 одсто фирми. Милићевић је посебно истакао практичну вредност сајта индекс.срб, који предузећима омогућава да процене своје дигиталне капацитете у поређењу са сличним фирмама.

Иван Минић је у предавању Дигитална трансформација на српски начин понудио освежавајући поглед на изазове дигитализације пословања у Србији. Са дозом хумора, Минић је указао на феномен брзог усвајања пословних термина без правог разумевања њиховог значења.

Кроз низ примера, Минић је представио успешне случајеве домаћих компанија које су прихватиле дигитализацију и имплементирале је на начин прилагођен локалном контексту. Ови примери учинили су сложену тему приступачнијом публици и показали да постоје позитивни принципи којима се предузећа у Србији могу водити у процесу дигиталне трансформације, прилагођавајући глобалне трендове специфичностима локалног тржишта.

Успех хуманитарне иницијативе „Локалац на интернету“

Маријана Борковић представила је пројекат „Локалац на интернету“, хуманитарну иницијативу РНИДС-а која од 2020. године бележи континуирани развој. Кроз продају брендираних производа, пројекат прикупља средства за подршку младим талентима, што је већ дало импресивне резултате.

Посебно инспиративна била је прича две ученице друге године Математичке гимназије које су, захваљујући овом пројекту, са групом ђака, професорком и директорком, посетиле Европску лабораторију за нуклеарна истраживања (CERN). То јединствено искуство повезало их је са светом врхунских научних истраживања и пружило им увид у најсавременије научне токове, што је непроцењиво искуство за будући развој ученика Математичке гимназије.

На конференцији је представљена и нова колекција производа бренда Локалац, настала у сарадњи са брендом Дечко Тзар. Борковић је најавила и будуће планове пројекта, који укључују подршку удружењу Лице улице и креирање мурала у Београду, показујући како се иницијатива континуирано развија и шири подручје свог друштвеног утицаја.

У наставку програма приказан је уводни филм о добрим примерима употребе .rs домена, након чега су Иван Станимировић и Миомир Попесков одржали презентацију Domen.rs студија случаја: Како настаје бренд. Они су поделили практичне савете о томе како интернет домен може постати срж успешне бренд стратегије, често превазилезећи ограничења традиционалне SEO оптимизације.

Конференција је закључена динамичним ДИДС квизом који је тестирао знање учесника о интернет доменима, дигиталним трендовима и историји интернета, што је на забаван и интерактиван начин заокружило овогодишњи програм ДИДС-а.

Петнаесто издање ДИДС конференције још једном је потврдило своју позицију кључног догађаја за дигиталну заједницу у Србији, комбинујући стручне увиде, практичне примере и инспиративне иницијативе које заједно обликују дигиталну будућност земље. Одложени снимак конференције може да се погледа на РНИДС Јутјуб каналу.